Učitelj

476 Хроника

једном анкетом код ученика. И поред непреоптерећености ипак је извршена извесна редукција наставног градива тиме, што је у класичним гимназијама математика изостављена и из осмог разреда и с матуре,а латински с матуре из свих гимназија, а професори и Професорско друштво истражују и даље не само недостатке и негативне стране наше средње школе, већ и путеве, начине и средства којима се школа може усавршити.

Вуј. Петковић

РОНИКА

Заседање Сената и Народне скупштине. — Шегово Величанство Краљ 18 јануара о. г. отворио је Беседом седнице првог Народног претставништва Краљевине Југославије: Сената и Народне скушштине. У заказано време Њ. В. Краљ је дошао ху дворану Народне скупштине, где су били на окупу сви чланови Сената п Народне скушнтине са Краљевском Владом. Улазак Њ. В. Краља у дворану пропраћен је "бурним и дугим аплаузом и усклицима „„ливео“. Њ. В. Краљ је заузео место за, говорничком трибином. Десно од Њега били су чланови Владе, а лево — претседништво Сената и Окушштине. У дипломатској ложи били ву сви чланови дипломатског кора из Београда, у новинарској ложи новинари, а на галеријама, народ. Пошто ву се стишале овације и у сали настала тишина, Њ. В. Краљ је прочитао Беседу којом су отворене седнице Народног прететавишштва. Читање Беседе трајало је двадесет минута. Речи ЈБ. В. Краља и по салржини и по тону правиле су снажан утивак, услед. чега је срдачним овацијама и бурним поздравима од стране сенатора и народних повланика често прекидан.

Престона беседа садржи моменат историјског развитка југословенске државне: и националне мисли код свега нашер народа, „откако се слегао у лепе крајеве ове налле домовине“ до 1 децембра 1918 г., када је Њ. В. Краљ, по слободно израженој жељи свега нашега народа свечано прогласио уједињење Срба, Хрвата и Словенаца, у једну државу. Други моменат Престоне (беселе је образложење побуда и основа за Одлуку Њ. В. Краља од 6 јануара 1929 као и касније за Устав од 3 септембра 1931 г., којим су дате основе за остварење оних установа, оне државне управе и државног уређења, које ће најбоље одговорити опште народним потребама и државним интересима. Трећи моменат је озбиљно време услед опште и незапамћене привредне кризе која је захватила цео свет, и тешки задаци који у том погледу очекују Народно претставништво. „Напори свих народа улерени су на то, да се нађе здрав излаз из тог садашњег тешког стања. С њима удружујемо п ми све: своје снате, што нам је у тодико лакше, јер живимо са свима у добрим одношајима и сарађујемо са пуном лојалношћу и разумевањем међународне солидарности“. У вези са овим пстиче се и то, да је наша спољна политика у пуној подударности ба политиком наших савезника и пријатеља. „Југославија хоће да остане и у будуће одлучан поборник мира и реда у Европи“. Четврти моменат Беседе је проблем