Učitelj

Друштво народа у стварању интернационалног мира 619

сних меоралних обавеза према школи, породици, својој земљи и целоме човечанству.

Велики је значај код омладине примена Међушколске интернационалне кореспонденције. Том приликом деца мењају мисли, врше размену ручних радова, обављају узајамне поклоне, размену албума и др. Вредност овога рада је на првом месту у "томе: што деца долазе у директан додир са друговима на огромним географским даљинама.

Врло су интересантни изрази пријатељства, који деца манифестују у својим наивним писмима.

Млади Јапанци пишу својим друговима у Литванији: „Драга браћо и сестре, Ваши обичаји и ношња разликују се од наших, али ми мислимо да смо као чланови Црвеног крста сви браћа и сестре. Хајдемо руку под руку у сусрет светском миру“.

Мали Канађани пишу својим друговима у Белгији, после измењаних албума: „Будите уверени да ми сада сто пута више волимо вашу земљу, пошто је овим више и познајемо“. Сијамска деца пишу деци у Естонији: „Ми смо становници тропских предела, зато смо црни као чоколада; док ви живите у хладним пределима бели сте као крем. Али када се чоколада и крем измешају онда добијамо једну дивну мешавину. Тако је исто и са нашим интернационалним пријатељством“.

Једна Југословенска школа била је добила 200 динара као помоћ за инсталирање школске кантине, која им је била тако потребна. Али омладинци њени послаше овај новац Централном одбору црвенога крста са речима: „Наши мали пријатељи Французи, који су сада жртве поплаве, имају већу потребу за овим новцем него ми“.

Деца Црвеног крста у Пољској пишу својим друговима у Немачкој: „Вест о страшној несрећи која је задесила немачке рударе дошла је и до нас; и ми не можемо а да вам не пошаљемо изразе дубоких симпатија. Ми имамо исто тако нежне родитеље, те разумемо тугу која вас обузима губитком њиховим. Али се утешите, јер су они изгубили своје животе као жртве дужности, на чему треба да сте горди. Пошто не можемо положити бокор природног цвећа на гробове ваших драгих родитеља, то вам шаљемо цвеће на поштанским картама у нашим народним бојама“.

Из свега горе наведенога читалац види: да Друштво народа активно ради на стварању нових путова. Оно истиче један ком плекс питања, којима треба посветити најозбиљнију пажњу. Онај ко се највише има да заинтересује свим што се у овом часопису третира, јесу васпитачи омладине; а на првом месту учитељи, " који пропуштају најшире масе кроз своје руке.

Не занемарујући национални дух и национално васпитање, које нам је тако потребно да развијемо своју националну индивидуалност, те да она дође до пуног изражаја у међународној