Učitelj

626 Књижевни преглед

——

коју имам у рукама састављена је од две стаклене плоче између којих је бела хартија са линијама на једној страни. Нити су плоче нити хартија слепљене, а нема ни беле масне боје. Жао ми је што сам растављајући таблицу покварио оквир те не могу вршити огледе, али сам уверен, да кад бих ову таблицу спустио на под са висине од 80 см., стакло би отишло у парампарчад (од. прилике као кад бисмо спустили уоквирену слику). Верујем да израда ове таблице, а нарочито оне коју описује Гг. Стевановић. доста стаје, али кад сам говорио о скупоћи таблице мислио сам на добру вољу и куповну моћ ђачких родитеља. Наш човек ће пре дати у току године три пута по четири динара, него одједном десет. Зато, ако се ова таблица дотера, дужност би била државе. да је откупи и пусти у промет по цени која ће моћи потпуно истиснути камену таблицу. —

Све што сам рекао о новој таблици било је у намери да помогнем њеном усавршавању. Они који с њоме раде у разреду

имаће коначну реч. Цветко Ђ. Поповић

пина ииене КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

А) Домаћа књижевност

Светозар Д. Миловановић: Развиће и облици воље. Психолошко-педагошка расправа. Београд. Цена 6 динара.

Недавно је под горњим насловом изишла из штампе књижица г. Миловановића, учитеља, са предговором г. Благоја Живковића, суплента Учит. школе у Сарајеву.

По самом питању које третира, књижица је интересантна, јер је воља одувек једно од најзамршенијих питања не само психологије, већи философије. Третирана с гледишта психологије, она је, У овој књижици, схваћена као синтеза свих психичких функција, као сума свих интелектуалних и емоционалних процеса. Г. Миловановић истиче, пре свега, лако и убедљиво све форме радња и покрета који претходе чисто вољним радњама (физиолошке, рефлексне, импулсивне и инстинктивне) и који се обављају без суделовања свести. Потом, црта чисто вољне радње, које имају свесно и промишљено одреБени циљ. Ту су лепо истакнута она три главна момента праве, свесне воље: 1) свест о објекту хотења, 2) борба мотива при избору, одлучивање и 3) извршење одлуке. Само, при том одлучивању мора се, каже аутор, водити рачуна да победе они мотиви који стоје на страни добра. У вези с овим наглашава да је битна ознака карактера, који је с вољом у тесној вези, доследност у извршивању онога на шта смо