Učitelj

Хроника 639

На истој седници говорила је г-ђа др. Милица Ђурић-Топаловић, професар, о функционалном васпитању и о Едуарду Клапареду, универзитетском професору у Женеви, као о претставнику психо-педагошке школе функционалног васпитања.

Спомен Ђорђу Вашингтону. — 22 фебруара о. г. навршило се 200 година од рођења творца Америчке Уније, Ђорђа Вашингтона. Тога дана је одржана у Београду свечаност у спомен двестогодишњице његовог рођења. За име Ђорђа Вашингтона везана је борба за слободу и независност Америчких Држава. Али његово име значи још и нешто више. Он је морална вредност не само Америчких Држава, већ и читавог културног света. Он је један од оних светлих примера на којима се омладина свих делова света учи грађанској врлини како треба своју отаџбину волети, како се за њу жртвовати и како не тражити награду. Његовој вредности одаје признање цео свет.

Стогодишњица Народне библиотеке. —- 28 фебруара о. г. навршило се 100 година од оснивања наше Народне библиотеке. Она је постала преко прве књижаре наше у Београду, коју је 1827 године отворио Глигорије Возаровић, књиговезац и књигопродавац. Возаровићева књижара била је зборно место за све ондашње интелигентне људе наше и она се полако претварала у неку врсту књижнице и читаонице — први књижевно-политички центар наш. Ту се родила и мисао о оснивању јавне библиотеке у Београду. М она је заиста и отворена 98 фебруара 1882 године. Несумњиво је да је покретач идеје о отварању јавне библиотеке у Београду и њен освивач био Глигорије Возаровић. Народна библиотека је у своме историјском развитку имала разне доживљаје нарочито за време светског рата кад је сва била растурена по разним местима. После рата је прикупљена и опет отпочела рад у Београду као моћан фактор у нашем културно-просветном животу.

Стогодишњица др. Тирша. — 6 марта 0. г. У Београду је свечано прослављена стогодишњица рођења оснивача соколства, др. Мирослава Тирша. Име Мирослава Тирша, оснивача соколства, не само да је урасло у словенске народе где се неће никад заборавити, већ се преко словенских слетова као и међународних такмичења, где се соколи пробијају на прва места, све више наглашује и у вансловенском свету. Велике су заслуге Тиршове за телесно васлитање, али је заслуга његова и у томе, што је он у темеље телесне културе усадио и дело духа, прожетост националне свести и загрејаност родољубивом крвљу ка Словенству и са Словенством у Човечанство.

Призрен Сими Игуманову. — Призрен је 6 марта о. г. своме неумрлом ведиком родољубу и добротвору Сими Игуманову, приликом педесетогодишњице његове смрти одао своју достојну пошту за његове просветне, верске и националне заслуге. После архијерејске службе у цркви, код споменика Симе Игуманова обављен је помен имену овога значајнога човека за Призрен и ондашњу Стару Србију а преко ових и за сав наш народ и одржани су патриотски говори у знак поштовања према његовом великом раду.

Свечана седница Академије наука. — 6 марта о. г. одржана је свечана седница Академије наука у Београду. Седници је присуствовао и Њ. В. Краљ са члановима Краљевске владе. На овој седници је нови академик г. др. Иван Ђаја, професор Универзитета у Београду, прочитао приступну академску беседу