Učitelj

Душевни живот у светл. савремене психопатологи је 643

онако како ју је при последњем разговору погледао. Чини јој се да испод њене постеље лежи неко сакривен, те не сме да погледа испод кревета. Отуда се или завлачи испод свога покривача, или помамно кидише на присутне“).

Ви одмах јасно увиђате да се овакви болесници не могу сматрати за симуланте. Међу симптомима ове болести имате чисто психичке симптоме, као што су у наведеноме примеру визуелне и аудитивне халуцинације, али су још чешћи чисто соматички симптоми, од којих су за нас у овоме тренутку најважније парализе. Вама су познате органске парализе, које долазе или услед обољења живчаних ћелија у кичменој мождини или услед обољења живчаних ћелија у кори великога мозга, због чега се те органске парализе деле на периферо-спиналне и на кортикалне. Међутим утврђено је да постоје и чисто хистеричне парализе, које се од органских парализа разликују и симптоматички и ециолошки. Симптоматичка разлика између кортикалне и хистеричне парализе јесте у томе, што је хистерична парализа апсолутна, док кортикална парализа по правилу није таква. Ако је на пр. по среди моторна афазија, онда је у случају хистеричног обољења дотични пациент неспособан да изговори ма коју реч, док у случају органске афазије болесник може да изговори понеку реч, као: да, ја итд.

Ециолошка разлика између хистеричне и кортикалне парализе. састоји се у овоме: за све кортикалне парализе важи ово правило, засновано на анатомској структури живчаног система: ако услед кортикалног обољења наступи парализа једног сегмента који је ближи центру, на пр. рамена, онда наступа и узетост целе руке. Међутим код, хистерије раме или кук могу бити јаче узети него ли рука онд. нога. Ту је могуће да се покрети прстију поврате, док је раме још потпуно узето“). Та разлика произилази отуда, што су хистеричне парализе. психолошког, а не органског порекла.

Да наведем још једну појаву, која ће још. јасније показати да хистерична парализа мора да има свој психички узрок. Ви знате шта је то афазија коју смо мало пре споменули; знате и то да афазије има две врсте: сензорне и моторне. Моторна афазија наступа онда, ако једна особа услед обољења т. зв. Броковог центра“) у левом чеоном режњу коре великога мозга изгуби способност да говори. Као таква, моторна афазија спада у кортикалне парализе о којима је мало пре било речи. Код ње наиме наступа узетост говорне мускулатуре услед обољења Броковог центра, тј. оног места у кортексу од кога потиче њена инервација. Слично ствар стоји и са сензорном афазијом: ако оболи т. зв. Верниково место у левом слепоочном режњу мождане коре, онда наступа неспособност за разумевање речи које се у присуству дотичне особе изговарају. Међутим код хистеричних обољења може да наступи случај тоталне афазије, тј. и неспособност изговарања.

у Ог. 4, Кгејвсћтег, Мефсенизсће Рзусћојорје, стр. 72—73.

2) 5. Ртенд, Ешде сотрагануе дез рагајузјез шофпсез оггатацез еј ћузјепацев (сакупљени списи, књ. [) ст. 277.

41%