Učitelj

698 Љубица Никодијевићева

"тањем преко реда. Брзо читање треба да дође као последица дугих вежби.

Овај исти поступак треба провести при обради свих слова. На сваком слову потребно је задржати се бар по два часа, нарочито у почетку, због утврђивања. Ако се буде прелазило брже нагомилаће се и деца неће упамтити.

У прво време не мора се тражити од деце и да разумеју оно што су прочитала. Она су толико заузета техником читања, да не могу схватити и слушну претставу. Тек доцније, кад су мало савладала те техничке тешкоће, треба пазити да се све прочитано разуме. Том приликом све непознате речи деци треба 0о6јашњавати, јер се на тај начин проширује њихово знање.

Деца. читају појединачно и у хору. То хорско читање има и добрих и рђавих страна. Сва деца не читају подједнаком брзином. Даровитија деца читају брже, слабија лагано. Тако се ови ослањају на оне прве те не читају већ за њима само изговарају. Ипак строгом контролом наставника може се успети да сва деца читају лагано и лепо. а

При овом почетном читању сва деца треба сваког дана да читају Вежбе чине много. Вежбајући се деца савладају технику читања и почну читати течно и лепо. Треба често исписивати речи на табли за шчитавање, да не би деца механички изговарала речи у буквару. Поред тога и читање на словарици. Тек кад се заврше сва мала слова треба деци дати појам о реченици. Сад они могу да схвате шта је реченица. Скренути им пажњу да ћемо разговарати од чега су неке ствари и шта раде биљке и животиње. Смисли, _ Смиљо, неку реч! — Мачка. Шта понекад уради мачка» — Мачка гребе. Шта је то мачка! — (Реч). А шта је гребе» — О чему смо разговарали» — Шта смо казали за мачку» — Кажи, Јело, још једном шта ради мачка! А можемо ли то и да напишемог — Е кад о некој ствари нешто смислимо па кажемо или напишемо неколико речи то је реченица. Поновити да упамте. Тражити да смисле још неколико реченица.

После овога обратити пажњу на разлику између речи и реченице. Шта је то кад ја кажем во» — Јесам ли рекла што за волаР Колико сам речи рекла, је л' само једну» — Па из чега је онда састављена свака реченица! — Колико има речи у реченици: во риче. Која је прваг — Која је друга»

Пошто се обраде и утврде мала слова прелази се на обраду великих слова.

При завршетку рада с малим словима треба им објаснити, да сем ових има и других слова која се не пишу увек као ова. Она се називају велика слова.

Деци треба објаснити кад ће се та слова употребљавати. Појам о реченици деца већ имају. Наставник ће им објаснити да се у почетку сваке реченице почетно слово пише велико. Затим да великим словом пишемо име нечега што је само једно у свету.