Učitelj

702 Педагошко-просветни преглед

пазјауе зе рпгпаје 1 изгауот 7ајетсауа. која је зуегоупа, 5 рог!едот па пачјаупе розирке опа је гадпа ЗКкоја. Тдеа! је, па Кој 124, 2гајеФфиса зић Јиф. Сткуата озјаје ргауо да род падготот дгауе и 5уојип мјаз т ргозјопјата исе зуојпи уегата.

Као Чо зе У рипстр! зи тодегпе редасогије и брапзкот изјауш гачирђет: јефпз епа ЗКкоја, одађтапје ха рому, Чтођода пазјауе, тадпа која, зуефоупа пазјауа, Соуеспоз! (ћитапозћ, АП изјамћ, Као : сејокирпе огеаштас!је, даји гес! 1, пају! бе, фтекЧуе. Какуе Се Зкоје Ри зјоју пају Зе до ошћ Кор и пјрта гаде, до иснеђа. Раед.

Философ Хефдинг о државној школи

У последње доба воде се велике борбе око државе и појединих установа (па и државе и појединца), ко има, и у коликој мери, право на школу. Нарочито се цркве не одричу свога давно стеченога, историјског, права на школу, па се, поред осталих разлога, позивају и на њ. За то врло тешко питање, које се не може никако једнострано решавати, могу нам послужити као путоказ и ове речи недавно преминулога великог данског философа Харолда Хефдинга, које је изнео у својој знаменитој Етици:

Држава ће моћи обично већу непристрасност показивати него ли приватне и црквене установе.

Управо зато што држава обухвата читав народ, њезин ће поглед бити управљен на универсална гледишта, што се образовања тиче, и предрасуде, што се јављају у појединим круговима и сектама. против науке, неће моћи доћи тако лако до превласти.

Приватна је школа зависна од „публике“, државна школа од народа.

Ако је школа организована у истински научном духу и ако се тако и управља, то ће вршити уједињујући и спајајући утицај. Омладина свих сталежа моћи ће се ту наћи и збратити.

Потребна је претпоставка за то да у школи не превлађује никоји специјални политички или религијски правац. У тој тачки, где настају политичке и религијске разлике, васпитање постаје ствар дома.

Школа може давати само оно васпитање које је изведено из научне културе.

Између заједничкога мисаоног живота, који находи своју чврсту основу у науци, и политичко-религиозних схватања, која су у битности одређена чуствима и предањем, тешко се могу повући границе. Али само у озбиљној тежњи да се такве границе утврде, може интелектуална култура одржати свој положај као самосталан елеменат у развоју човечанства.

М. Ш.