Učitelj

Књижевни преглед 709

карактерне особине могу се употребом и вежбањем, једном речи, радом мењати и развијати“. Ну како ваља образовати активни, радени, морално позитивни карактерр На то аутор одговара: „Укратко, активним домаћим васпитањем и раденом школом, школом рада, а не причама, препричавањима, поучавањима, придиком, текстовима и искључивим идејним анализама и уверавањима“. Радује нас што је и писац присталица школе рада. Он вели (стр. 60): „Срећа је што има предузимљивих и енергичних педагошких практичара више у свету од нереалних и добронамерних теоретичара, те школа рада (Атен55сћије) све више замењује школу подучавања, учења теориског и апстрактног (Гегазсћије)“. Писац наводи пример Циришког кантона у Швајцарској, где је активна метода васпитања уведена у све основне школе. И по Џемсу, делање је прва и основна одлика свега живота и сваког човека. Стога у новој школи рада деца се уче делајући, као што је се и само ч0вечанство учило и данас учи, делајући. Способност, карактер, таленат, геније јесу функције рада, творачког напора, истрајне делатности, која је постала систем творачких навика. И наш Цвијић је увиђао, да се једино радом васпитава, развија и челичи воља, како појединаца, тако и читавих генерација и народа. Етички утицај рада на вођење живота писац поткрепљује примерима једнога Сократа, који је вајао статуе, Спинозе који је глачао сочива за наочари и дурбине, Дарвина, који је имао свој врт, Толстоја који је радио на својим пољима.

Велику пажњу заслужују пишчеве мисли о етичкој функцији рада у животу жене. Он је против ниподаштавања жене у патриархалном друштвеном уређењу. Он истиче дубок етички утицај женског рада на живот жене, а преко овога и на живот друштва уопште. По њему, етичка активна садржина женске делатности не одјекује само у женској души, већ и у свеколиком човечанству (стр. 95). Врло су основане мисли пишчеве о утицају рада на породични морал. По њему, треба створити навику делања, треба бити добар раденик, истински творац, треба имати сталну потребу рада, дисциплине, па да се буде добар син, добар муж, добар отац (стр. 96).

Занимљиве су мисли пишчеве о религији и раду, као и о ре лигији рада Ученици Исусови, са св. Павлом на челу, сматрали су рад и делатност као једну од првих дужности људских. Св. Павле препоручује рад, јер „ко не ради не треба ни да једе“. У књизи Проповедниковој налази се права апотеоза људске делатности. По Проповеднику, све је таштина, осим радости рада и љубавне среће; све ништавило, а вредност само рад и љубав (стр. 108).

Врло је похвално, у данашње доба духовне кризе, истицање општечовечанске, етичке функције рада (стр. 123). Рад чини људе сарадницима и поставља међу њих солидарност, као једино правилно схваћени однос, који иде у смислу рада и радености. Писац,