Učitelj

116 Филип П. Тошовић

и телесне органе, а да задрже само оне које скупно делују на хармонијско развиће тела. Тако поста рационална, хигијенска гимнастика, коју и у школе уведоше. Ову реформу Јанове гимнастике изведе Адолф Спиес (1810—1858). Док је Јан пошао од справе, и састављао све могуће вежбе које се на њој могу изводити, без обзира на вежбача, да ли их он све може изводити а да не штети своме здрављу и раду својих органа, — Спиес је пошао од вежбача тј. од тога које вежбе човек, сваки понаособ, индивидуално, може изводити без штете по свој организам и своје здравље. Стога је Спиес поделио све вежбе по тежини, издвајајући вежбе најтеже, а више обрађујући слободне вежбе, ходање, трчање, скок и поскок. Затим је извео класификацију вежбе и поделио их на следеће групе: редовне (стројеве) вежбе, слободне вежбе, вежбе на справама и гимнастичке игре.

У исто време кад је Јан у Немачкој неуморно радио на свом систему телесног вежбања, у Шведској у истом смеру а на свој властити начин ради Петар Хенрик Линг (1776—1839). Желећи да свој народ морално препороди Линг физичко васпитање сматра за најпоузданије средство. Стога се предано одаје његовом спровођењу, али он не узима Немачке вежбе нити немачке справе. Он заводи нову гимнастичку школу, уводи нов систем гимнастике а према начелу: какво дејство на организам и поједине његове органе свака вежба чини. Према томе начелу, он вежбе проналази, групише и у свој властити систем сврстава. Долазећи на тај начин до вежби којим је могао да изолује у раду одређену крупу мишића док су остале групе у миру, установио је тиме тераписку, ортопедску гимнастику, гимнастику која лечи. Справе са вратоломним вежбама је одбацио, док је задржао: греду, конопац, лествице и клупу. Његове најглавније вежбе јесу просте вежбе (покрети удова и трупа, пасивни — активни и отпори).

Једно време ова Лингова гимнастика продрла је и у КЕ“ мачку, и ту је после ослобођења била од стране владе и помагана насупрот Јановој, која јој због њеног либералног и демократског духа није била у вољи. Али Лингова гимнастика није могла да одушеви немачку младеж, те је ускоро потиснута и тако је у Немачкој поново преовладала Јанова гимнастика.

Немачка Јанова гимнастика продрла је и у Чешку 1842 г. Њу је пресадио Рудолф Стефани, учитељ гимнастике у Прагу. Он је био врло активан и имао је више ваљаних ученика. Међу