Učitelj

592 Милица Цветковић

таквих разреда владају велике заблуде, неспоразуми управа односно самоуправљања и система помоћног. ј

Многи се боје да ће са стварањем аутономије разреда узети маха неред, недисциплина. Постоји, дакле, бојазан, да се слобода не извргне у необузданост, да се настава не поремети. То је зацело рђаво схваћена заједница. Не може се, разуме се говорити 'о свима изопаченим тежњама, али се не може пак ни препоручити један одређени метод. Сваки учитељ је личност за себе и у руци сваког учитеља ће се различито формирати вођење разреда, заједнице. МИ сваки разред има свој специјалан карактер. Стога сваки разред и сваки ступањ старости захтевају другојачије вођење.

Из реферата појединих учитеља, који су вршили огледе у овом смислу више година, сазнаје се јасно, да још никако нису могли један одређен метод пренети са једног разреда на други. Али што је карактеристично у резултату њихових огледа јесте то, да, докле год је ђачка самоуправа била схваћена као проста «ствар дисциплине, дотле је она била слаба примеса вођена разреда и није стајала ни у каквом (битном односу са наставом. «Стварни значај она је постигла тек онда, кад је нађена веза са радном наставом, при чему је самоуправа разреда била основна погодба радне наставе. .

Радна настава има да негује самосталност, саморадњу и концентрацију. Како ће деца постати самостална, ако се она у школи, у целокупном раду не буду потстицала на тор Са одржавањем реда стоји у вези и рад у разреду.

За децу мора учионица бити место, које им је драго, пријатно. И место утиче васпитно на децу. Треба се стога побринути, да учионица буде други дом, који ће имати своје специјалне украсе, цвеће, слике.

Много је оспоравано питање односно реда седења. Садашњи положај клупа чини тешкоће. Уређивање њихово у једном полукругу показало се сада као врло пробитачно, корисно премда хигијенске сумње нису још савладане, на пример: осветљење позади, положај деце према табли и томе слично. Кад будемо имали једном столове и седишта, отпашће понека сметња.

Али и о уређивању седишта деце било је много говора. Неки учитељи допуштају деци да сама по својој вољи мењају и избирају место. То даје повод ситнијим психолошким посматрањима. Видимо тада извесне групе ђака, које потпомажу живот заједнице а и такве, које га ометају. Здраво формирање заједнице, групе постоји, дакле, у радној настави, где се једнаки посвећују истом задатку са подједнаким тежњама.

Даље важно питање разредне заједнице тиче се заслуга и погрешака, награда и казни. Уколико деца треба и могу да суделују у расуђивању о награди и казни, заслузи и погрешци, то је још умногоме спорно питање. Награде и казне, заслуге и по-