Učitelj

Разреди као радне и животне заједнице 597

један начин наставе у групама, управо још теже, било је толико начина рада колико и деце у разреду.

На крају прве године била су сва деца ипак тако далеко отишшла, да су с великом радошћу приступала учењу да ниједно дете није морало понављати. Свакако се морало непрестано рачунати са индивидуалношћу и слабошћу воље разреда.

Нова криза имала се савлађивати у почетку треће школске године. Без обзира на то, што се деца увек и већ после кратког одмора, тешко певраћају на рад, градиво трећег разреда захтевало је опет способност дечје концентрације и самодисциллину. Духовни развитак дечји напредовао је сасвим добро. Показало се, да то нису увек деца, која су неинтелигентна и споро раде, али успеси су многоструко ометани и показују лакомисленост и расејаност нервозних типова. Деца, васпитана у слободи, која су свесна својих способности радне снаге, али којима је недостајала вољна снага, уливала су ми страх. Било је тешко сложити их. Дошла ми је опет мисао, да се тако тешко васпитљива деца у једном разреду не могу свладати. Подела у групе помогла је. Учинили смо један излаз, употребили смо други метод: позвала сам децу да се њих шест до седам могу скупити у једну групу и одредити једног вођу групе. Ми смо ову праксу покушали већ у другом разреду. Она се показала пробитачном додуше при излетима, али се у разреду није савим одомаћила. Деца су била још увек неразумна, било је повода за свађу, препирку. Увидела сам, да се, пре него се приступи стварању група, мора разред осећати као целина, као животна заједница, јер ће се тек онда моћи групе ставити и у службу ове заједнице и неће давати повод за ма какво раздвајање или пертубацију. Стога сам радије гледала, да на нижем ступњу избегнем ово стварање група. Сад је свакако било нешто друго. Рад је сад давао прилике, да групе могу бити активне; деца су била толико самостална и увиђавна, да су знала шта могу да чине, а шта им је опет недостајало и радо су једна другој помагала. Без избора и 5ез много припремања ми смо обучавали групе тако како су се оне здруживале и при излету. Клупе су биле постављене у једном полукругу; групе су смеле заједно седети и у групи су деца могла по вољи заузимати места. Једно дете је вођа групе, друго његов помоћник, а остало четворо до петоро деце су чланови групе. То је највећи број, који се може одредити једној групи. Велике групе раде одвећ тромо, а одвећ мале групе цепкају заједнички живот. Рад групе је двострука, | узајамна помоћ при учењу, при вршењу одређених послова. Вођа групе понавља са децом домаћа вежбања, задатке, упоређује резултате, тражи погрешке у готовим радовима. Помоћник пази на чистоћу, ред, склања папире, прегледа кутије за рад. Ове кутије за рад значе нешто нарочито у нашем разреду. Најпре су имала деца у овој кутији пантљику за мерење, папирни новац, крпицу за креду итд. Ускоро су деца молила, да могу своје бојице и друге своје мале драгоцености тамо да остављају. Деца, која код куће