Učitelj

614 А. Никел

гешталтизам (психологија обликајз) и психоанализа, разилазећи се у принципима, немају могућности да се међусобно споразумеју у теорији, док их у пракси нарочито медицинско-биолошка психологија доводи у везу једни с другом. Уз то говори се не само најразноврснијим земаљским језицима, већ свака школа и специјално истраживиње има и своју нарочиту терминологију.

Стари Гавлов (Лењинград), оснивалац бихевиуризма, говорио је у једној пленарној седници о „динамичком стереотипу хемисфера великог мозга.“ Американац Ханшер заступао је достојно исту методу истраживања, а са мирном трезвеном констатацијом спољних чињеница деловао је као реакција против више спелукзтивног метафизички ориентисаног начина Немаца. Виљем Штерн говорио је духовито и живо о простору и времену као личним димензијама. Тиме је основни проблем Киркегарда, данашње време као димензија душевног живота, одлучно стављен у средиште. Утицаји модерне феноменологије (Хусерл, Шелер и Хајдегер) могли су се распознати. Духовито су се приказивале димензије личног простора: лево и десно, спреда и остраг, доле и горе, близина и даљина у упоређењу са димензијама апстрактног евклидичног простора, као нешто првобитно и непосредно. Више практичан је клиничар Гезел, који је своју истраживачку методу објашњавао интернационалним језиком филма. Његово предавање о систематичном отступању дечјег сакривања пружало је поглед у техничхи апарат, који Американци великодушно стављају на расположење психологији детета. Затим су се одржала предавања Шарлоше Билер. Она је говорила о односу детета према породици Јасно је одредила питање и методику. У ком односу стоји начин дечјег понашања према утисцима из околине» Упознавањем закона треба да се педагошки унапреди позитивни однос детета према породици. Овде изгледа да су се американска и немачка метода срећно ујединиле. А и за разумевање тока живота хоће она да одреди законе на основу биографског материјала.

Из бечке школе долази и Брунсвик, који хоће да објасни тежњу једне психологије која стоји на гледишту „теорије предмета“. Он подвлачи модерни пут ка објективности и тражи опет

појава душевног живота. Психолози који стоје на гледишту да се помоћу те методе феноменолошког ејдетског посматрања психичких феномена могу решавати и проблеми психологије јесу претставници феноменолошке психологије.

Ур.

9 Психологија облика (безгаНрзућојорје) или гешталтизам јесте један нарочити правац у савременој психологији. Његови су претставници В. Келер, професор за психологију на Универзитету у Берлину, затим Макс Вершхајмер и Курт Кофка. Гледиште ове психологије чини непосредну супротност старе психологије елемената. Док је стара психологија полазила од појма психичког елемента, па је на основу елемената хтела да објасни спојеве тј. сложене психичке појаве, дотле гешталтизам учи да је облик споја примарани да се тек на основу облика могу проучити особине саставних делова целине. На пример: у једноме акорду или у једној мелодији примарна је мелодија односно акорд, а не тонови у њој: не може се мелодија разумети на основу тонова, већ тонови на основу мелодије. Ур.

| | 3 ;