Učitelj

Међународни конгрес за психологију 615

зближење са психофизиком. Лаул Лазарсфелд истраживао је психолошки незапосленост, у социјалном интересу. Као резултат он је утврдио, да и поред ванредно ниског економског животног стандарда још није наступила дерута ових незапослених, јер упоредо са ограничењем економског животног простора, ограничио се и душевни животни простор ових људи. Ограњичењем потреба брани се човек од притиска спољних прилика.

Хелмуш фон Бракен (Брауншвајг) и Роберт Саудек (Лондон) поднели су извештаје о новим радовима у области графологије. Хелмут фон Бракен је утврдио константу у дечјим рукописима у првом разреду и нашао је изразите ознаке, које се друкчије распоређују него код рукописа одраслих. Саудек означује десет разних особина рукописа, који су карактеристични за неуротичну конституцију. У границама конгреса психолога, одржавао сеи У скандинавски конгрес за психиатрију. Бавио се поглавито методолошким принципима патологије. Бирнбаум (Берлин) је у једноме предавању захтевао да се узму у обзир тешкоће патографије код избора грађе и код интерпретације. Он је нагласио многодимензионалност начина посматрања, спајање клиничко-психиатриских и биолошких категорија са индивидуалним формама духовних наука, како би се збивање као феномен могло разумети у његовој структури и његовом односу према вредностима.

Однос према мислиоцима који стоје под утицајем Киркегарда, као н.пр. према Јасперсу, показао се у његовом предавању исто тако као и у специално психолошким извештајима од Коффке и Каца, који су час у области опажања боја час на подручју животних потреба (глад) тражили да одреде константе и хипотезе функционалне динамичке природе. Хоће да се поједини проблеми боје, облика, величине и животне функције које одговарају различитим димензијама не обрађују посебно, већ у једноме органском јединству. Психологија целости (бапгћенрзусћојорте)“) лајпцишке школе наглашава своју сродност са психологијом облика (безтанрзусћојовле), чији најистакнутији претставник Волфганг Келер (Берлин) обрађује у усредсређеним размишљањима проблем репродукције у изричитој противности према асоциоционистичкој психологији. Како постаје међу разним опажајима сродност у врсти, сличност» Експериментално се може показати тежња за образовање парова. Један нови спој не постаје кочењима која уназађују и као таква само разоравају, већ једном спонтаном ди-

у Психологија целости (ДСапгћебрзућојовје) јесте такође један засебан правац у савременој психологији. Његов главни претставник и оснивалац јесте Феликс Кригер, професор за психологију на Универзитету у Лајпцигу, који је наследио Вунтову катедру. По њему „целост“ има да се схвати у своме значају на исти начин као што гешталтисте схватају „облик“ (види примедбу под 3), само што Кригер учи да је „целост“ виши појам од „облика“, да је „облик“ врста појма „целости.“

Ур.