Učitelj
624 Књижевни преглед
жаве српске, — Прву краљевину Срба и Хрвата (Краљ Твртко), Бој на Косову итд.
Трећи период почиње животом Срба после Косова. Ту је изложена агонија Србије после косовске битке, подвизи Султана Мехмеда освајача, постепено пропадање појединих српских држава, мохачки пораз и историја Дубровачке републике.
Од важнијих одељака у четвртом периоду помињемо: Напон турске снаге, — Долазак Хабсбурга на мађарско-хрватски престо, Турска освајања и положај Хрватске, — Сеобе, — Обнова Пећке патријаршије, — Сељачка буна у Хрватској, — Хришћанска лига против Турака, — Последњи Зрињски и Франкопан, — Хрвати и прагматичка санкција, — Аустриско-турски рат, Кочина крајина итд.
Пети период обухвата историју Југословена од почетка 19 столећа па до садањих дана. У њему је, поред осталог, изванредно занимљиво изложена историја првог и другог српског устанка.
Цело дело украшено је сликама историских личности, градова и предела у живописним бојама и бакротиску.
ж
Садржина овога дела обилује низом историских чињеница до којих је дошла савремена историска наука и од којих је писац, са критеријумом научног радника, компоновао једну целину, која дајг слку минулог доба, у којој се огледа живот народа, његови успеси и страдања, као и сви узроци који су били од утицаја на његову историску судбину.
Као такво, ово је дело један самосталан научни рад већег замаха, чија композиција одаје, не само темељно и стручно познавање огромне историске грађе, већ и нарочиту способност писца за оваква стварања, која су условљена јаком меморијом, трезвеним просуђивањем и необичном лакоћом и јасноћом изражавања.
Оно, што даје нарочиту вредност овоме делу, то је, што оно чини историску целину, што у њему имамо целу историју свих делова нашега народа, од почетка. Јер само у таквој историској целини, која обухвата цео народни живот, да се у потпуности уочити каузална веза догађаја, права вредност великих историских личности, појединих идеја и теорија, као и права вредност самог народа.
Тек кроз ту историску целину примећује се, како се као идеја водиља у нашем народном животу јавља мисао о народној заједници и формирању јаке заједничке државе као одбране од спољних непријатеља. Примећује се, како та мисао, која је блеснула још у тами средњега века, па и раније, и коју су ометали, како туђински утицаји и инвазије освајача, тако и међусобна неслога и сеператистичка и властољубљива тежња, ускрсава ипак у души бораца за слободу год. 1804, у оној знаменитој посланици, коју су српске поглавице из првог устанка писале, из српског табора под Београдом, херцеговачком архимандриту, Арсенију Гаговићу, позивајући преко њега све Херцеговце на општу борбу за слободу и уједињење... Као црвен