Učitelj

628 Књижевни преглед

Рг. Ј. Зећимедег: Орса аФаавнка. Ођтафо ро 5 дапји М. Епаја с Тастеђ 1933. Макјада Кајбаге А Сејар. Сепа и роуеги 45 ап.

Издавачка књижарница Клинкхарт у Лајпцигу издала је „Збирку уџбеника педагогије“ коју чине: 1. Уџбеник педагошке психологије — др. Штеснер; 2. Општа дидактика — др. А. М. Шмидер; 3. Посебна дидактика — др. Шмидер и др. Шнајдер; 4. Наука о узгајању — др. Штеснер; 5. Школска хигијена — др. Шнајдер и 6. Историја педагогике — др. Викерт. — Из ове збирке педагошких уџбеника г. Мијо Филајдић, наставник Грађанске школе у Загребу, превео је „Општу дидактику“ од др. Алфреда Шмидера, професора, чије је четврто (1925 г.) и пето издање (1930 г.) издао и допунио ауторов брат др. Ј. Шмидер.

Код нас је потреба педагошких уџбеника стално отворено питање дана. Имамо толико учитељских школа, али немамо савремен уџбеник ни за један педагошки предмет. У нашим учитељским школама општа дидактика се обрађује по уџбенику Протића или Басаричека. Како је и један и други умногоме застарео, наставници морају своја предавања допуњавати према савременом стању педагошке науке. Колико је то незгодно најбоље знају сами наставници и ученици. У недостатку нашег савременог уџбеника из опште дидактике, добили смо преведени од г. Филајдића. Одмах да кажемо да је учињен врло срећан избор. Општа дидактика др. Шмидера је као поручена за наше прилике. Наша целокупна педагошка теорија и пракса била је углавном, а и сада је, хербартовског правца и хиљаде наших учитеља спремљени су за свој рад у духу Хербартових педагошких идеја. Многоме је то једина педагогика коју подробније познају. Др. Шмидер у свима важнијим питањима опште дидактике полази од Хербартове школе подвргавајући је објективној научној критици, да би задржао и усвојио оно што је добро. Затим по истом питању наводи новија и најновија гледишта те читаоце на лак начин уводи у разгранату зграду савремених педагошких праваца, одабирући само оно што збиља има педагошку вредност. Наши ће учитељи у Општој дидактици др. Шмидера наћи читаве партије њима добро познате Хербартове педагогике, али прорешетане и пречишћене с обзиром на садашње стање научне педагогике. Сазнаће шта се је одржало и данас, а шта је застарело. Наћи ће по сваком важнијем питању мишљења старијих и најновијих педагога, која су често пута сасвим супротна. Упознајући се с њима, читаоцу се неосетно отвара поглед у савремено стање опште дидактике. Јер, као што вели аутор у предговору, „Општа дидактика“ је написана с намером да уведе што могуће дубље у савремене проблеме, а поред тога да енергично уклони сав непотребан баласт што се повлачи дуго времена по умбеницима. У томе духу допуњена су и последња издања (1925 и 1930 г.) с обзиром на педагошке новине последње деценије. Постављеној намери књига је потпуно удовољила и г. Филајдић није узалуд утрошио труд мучећи се око пре-