Učitelj

Цртање у активној школи · 761

1

Може се рећи да је Песталоци, поред тога што је истицао више формалну страну, управо и увео цртање у школу као сталан предмет, кроз коју се оно дотле провлачило као факултативан, иако је ова настава званично заведена тек концем прошлог столећа. Његови следбеници обраћају више пажње цртању, доказују његову потребу психолошким фактима, док нам се цртање најзад, благодарећи резултатима психолошких истраживања указује у новој боји: као пратилац детињства, као изражај дечјих емоционалних преживљавања и експонент дечје активности. Долази Кершенштајнер, који одбацује све могуће „прегледнице“ и „стигме“ и протежира слободно цртање. Нешто пре њега Ричи својом књигом о дечјим цртежима изазвао је живљи рад на овом пољу, који Кершенштајнер са својом „активном школом“ довршава.

Цртање је у историји човечанства први начин, да се нешто отме од пролазности, да се збивања садашњице предаду потомству, код деце је оно начин, да дете емоцијама даде израза, да догађаје допуњене фантазијом изрази, гоњено жељом да даде уверења о својој власти над предметима и догађајима, о својој моћи да их претставља како оно хоће; и уметничким стварањем којим је исплетено детињство, а које се дозревањем губи пред реалним. Зато, грех је не дати деци да цртају слободно, да ничим не кочена даду израза својим духовним збивањима и својој активности.

Избор градива или предмета за цртање исто тако нека је слободан; дете не бира предмет по томе да ли је леп или ружан, лак или тежак за цртање, већ да ли је одушевљено предметом или догађајем. Шта га одушевљава» „Све на свету, и велико и мало, и мртво и живо, и звезде, и небо, и земља, и планине, и људи и животиње, све то усхићава и вуче дечју душу“... За њега не постоји „тешко“. Оно не гледа хоће ли моћи и како ће нацртати; не ужива у лепоти линија и складу боја, већ у емоцијама које га побуђују да црта и које су изазване чињеницом да је успело, да је створило и то створило како и шта само жели.

Слободно цртање је прво у „активној школи“ признато свугде па и код нас, као најподесније за основну школу. И ми смо за слободно цртање — у теорији. Али, на делу... не баш тако као теориски: крај свега, „прегледнице“ су ипак мудар проналазак.

Н

У чему се састоји ормоајска метода изнесено је у поменутом чланку. Учитељица Шамбриерова случајем долази до ње. Суштина ове методе је слободно цртање и бојадисање нацртаног. Деца самостално бирају предмет, цртају и бојадишу; избор и комбинације су такође слободни. Цртанке су замењене табацима, да би изражавање било слободније и потпуније, не скучавано малим ли-