Učitelj

762 · Милан Првулов

стом цртанке. Контуре се извлаче у природи, бојадише се у учионици. Деца сама просуђују и критикују свој рад пошто је потпуно довршен, а утицај наставников је незнатан и латентан. Бојадише се воденим бојама (акварел). Резултати су лепи. Рад се из Ормоаја преноси на целу Француску, допире ван ње, чак и код нас.

Одакле боје, кичице, остало2 Препоручена је обична зидарска боја („фарба“). Раствара се у туткалу, да се не отире. Раствор: један калуп туткала на литар воде. Може се узети и више воде, поготову зими (да се раствор не „упитија“). За наше прилике немогуће је куповати водене бојице. Зидарска боја мање кошта. Ми смо узели калуп туткала, 3 дин., црвену, зелену, жуту, плаву, црну и белу боју, од сваке за динар: 6 дин. три табака бела „пакпапира“ по 1.50 дин. 4.50 дин. (Још не беху изашле цртанке државног издања великог формата.) Свега 13.50 дин. Кичицерг Добавили смо косе, гушча пера и конца, и почели — ручним радом. Девојчице (мушкарци нису хтели) уз моју помоћ и своју довитљивост саградише кичице (четкице). Издвојена су влакна за сваку кичицу, везана кончићем по средини и превијена. Затим увучена у цевчице пера, везана споља кончићем и кичице су биле спремне.

Почесмо рад. Једна напомена. По ормоајској. методи сваки ученик самостално бира предмет који ће цртати (слободно цртање, —- слободан избор). Ја се нисам придржао тога. Цео разред је цртао исти предмет: лист. Деца су се сама одлучила за природу (Ш разр.). Ипак нисам могао дозволити потпуно слободан избор. Касније већ само по себи долази, али, „почетак је тежак“, нама је био први рад. Ни сам нисам имао искуства о овом начину рада; то ме је навело да донекле скучим слободу у избору предмета. Донекле, свако дете се само одлучило којег дрвета лист да узме. Контуре су рађене оловком. Након тога се прешло на бојење. Упут казује да се на парчету стакла (плочи) одвоји мало туткала (раствора) и ту раствара боја. М од тога смо одустали, доцније. Растварали смо боју у судићима; на стаклу се прах не разбије довољно те се касније отире са цртежа.

Први резултат. Деца нису много заинтересована. Стварни интерес не постоји — нешто радозналости. Незгоде са повлачењем кичице, цртежи замрљани, клупе прљаве, руке исто. Ипак сам продужио рад. Након трећег, четвртог часа сва су деца заинтересована; после два месеца раде потпуно самостално. Данас ми на часу цртања прилазе само да се похвале. Овај рад захтева упорну истрајност наставника, поготову у почетку. Колегама који су за канцеларијску чистоћу учионице не препоручујем овај начин рада, у том случају боље су „прегледнице“ — „чист посао“.

Цртање је омиљено деци и траже да накнадимо празником изгубљени час. Мушкарци су активнији, самосталнији и дају боље радове од девојчица. (Орнаменте још нисмо покушали да цртамо.) У већини се одлучују за живу природу. Критикују сами, нарочито