Učitelj

Шнерсонова испитивања 91

слагање слова омогућује учитељу да деци покаже како се ваља служити „малим“. Погледе заступника укупне наставе на почетну наставу приказаћемо у наредном броју. Душан Ј. Јовановић

Шнерсонова испитивања емоционалне сфере детета помоћу фантазије

„Психологија осећања“, каже Рибо,) „претставља по мишљењу свих мрачну и мало испитану област“. И као што бива увек у „мрачним“ областима, имамо и овде више теориских праваца неголи факата и посматрања, при чему је несагласност неизбежна. На тај начин глава о осећањима јавља се у психологији као највише теоретска са погледима врло различитим. Почев од неједнаке терминологије, па завршавајући с питањима порекла, природе и развића осећања, —- свуда се срећемо с великим размимоилажењем теоретичара. „У нашем предмету“ — каже Рибо — „наилазимо на сваком кораку на мало објашњена питања“.

Питање је: откуда је занемарена баш та толико интересантна област психологије Откуда да психологија занемарује баш ону област емоционалног живота која игра тако важну улогу у целокупном душевном животу човековуг Психологија осећања је „занемарена“ због тога што при садањем стању науке није могућа она егзактност која је могућа у другим њеним областима; мало је испитивана због тога што је мало приступачна испитивањима. „Треба признати“ каже опет Рибо — „да за оне који траже тачност и јасноћу, изучавање осећања претставља тежак напор“. Па ипак није искључена могућност да се проникне у тај „тамни вилајет“ човекове душе. Проблем да се пронађе кључ за решење многих тајни емоционалне природе своди се на проблем методологије осећања.

Шнерсон, критикујући методе које се баве испитивањем осећања каже: „Свака од тих метода даје могућност да се испитују или само елементарна изражавања осећања, или тек неодређене опште особине, или пак само неки услови за изражавање осећања, — сав остали емоционални свет у потпуности својој остаје затворен и мрачан за очи испитивача“ .)

5) Рзусћојооје без зепфтелћа — ВО.

а) Шнеерсон „Пеихологји интимнон жизни ребенка“, Берлин.