Učitelj

90 Душан Ј. Јовановић

у школи и да им олакша прелаз од игре у дечјој соби на озбиљан рад дајући маха њиховом нагону за игром. Деца се разнострано забављају, њихова способност за схватање и приказивање форама вежба се целисходним вежбањима. 2) Свуда, па и у настави читања и писања, искоришћује се чуло пипања и мускуларно чуло, и тиме се повишава саморадња и продубљује опажање. 3) Један концентрациони предмет пружа грађу за цео практичан рад, као и за вежбања у говору. 4) Настава матерњег језика и рачун стопљени су У један наставни предмет (зачеци укупне наставе). 5) ТЗВ. усмено читање, тј. анализа и синтеза претходе читању. 6) Настава напредује према фонетичким тешкоћама. 7) Буквар је прогнат из школе, а уведен је сандучић за слагање слова са словима на картончићима. 8) Читање и писање далеко су раздвојени по времену. Метода упоредног писања и читања је жртвована, пошто се најпре само чита. Време, које је раније трошено на писање, сад је испуњено ређањем штампа“ них слова од дрваца или ређањем слова на картончићима. 9) Ученици морају да се упознају с разним врстама штампаних и писаних слова, пре но што пређу на писање уобичајеним готским словима, пошто почетак с великим штампаним словима (велика антиква) не допушта други пут.

Очевидна су многа преимућства Ветекампове методе. Она забавља децу пријатно и у смислу наставних задатака. Преимућства методе побудила су многе немачке учитеље да пођу за Ветекампом и на тегобну странпутицу са осам азбука, којом је овај школски радник пошао, да би научио децу да пишу и читају свакодневном азбуком. Ова странпутица није потребна. Рука се може запослити и на једној јединој азбуци. Ни уклањање буквара из школе није тако проста ствар. Умногом имају право они који напомињу да би фатално било уверење, кад би сваки искуснији учитељ првог разреда веровао да је способан и позван да напише употребљив буквар. Овај посао захтева читавог мајстора. Учитељу почетнику он се сигурно не може поверити. Друкчије стоји ствар с трећом новином, с увођењем сандучића за слагање слова у наставу читања. Не сме се порицати да хорско читање с табле, са словарице и из буквара допушта да се понеки мали обмањивач провуче с неколико покрета уста. Томе се зацело доскочило чим сваки ученик мора сам да наређа картончиће са словима и чим мора сам да састави речи за читање. Да овај поступак помаже наставу читања и правописа, не мора се доказивати. Потребу за таквим помоћним средством свакако је још савршеније задовољио учитељ В. Мисалек својим сандучићем за ређање и слагање слова, који је израдио по угледу на Ветекампа. Његов распоред слова је прегледнији од Ветекамповог, а његов „велики“ сандучић за ређање и