Učitelj

98 Јован Милошевић

текне у помоћ детету тако, што ће му обазриво да помогне да нађе изгубљену нит причања, не утичући на карактер овог последњег.

Особито је важно питање: треба ли дете само да запише своје фантазије или их испитивач бележи из дечјих уста. Ако оно довољно добро влада механизмом писања, онда је најбоље таквом детету оставити да их само запише. Усмено причање је, истина, непосредније изражено, али је зато писмено излагање мање потчињено спољним утицајима и одликује се већом тачношћу. Ако дете не влада лако овим механизмом, оно се више бави самим процесом писања и није у стању да се ода својим фантазијама; у најбољем случају оно само описује или расуђује. Од „описног“ типа оно прелази у „емоционални“ кад се ова сметња уклони.

Шнерсон сматра да је боље ако деца записују своје фантазије за време самог причања. Овај им се рад допада и појачава рад њихове фантазије, а испитивач својим присуством не омета природни ток причања. „Опити су показали“, вели Шнерсон, „да ове методе осим циља испитивања постижу и васпитни циљ у смислу васпитања и разбијања фантазије. Она се као душевна способност усавршава и развија вежбањем“.

2 Тачност испитивања. Тачност се односи на записивање дечје фантазије, која треба да буде пренета на хартију од почетка до краја, без и најмањег испуштања или измене. Не: сме се на пр. записати само суштина причања, а да се испушта оно што се сматра другостепеним. Јер баш то „другостепено“ има велики значај као и свака слика, па чак и свака посебна нианса. Садржај причања треба да буде забележен не само у целини већ и у оној форми у којој је дете тај садржај изложило, не пропуштајући ни најмање особености дечјег говора. По изложеној фантазији испитивач треба да запише и мимички израз који прати причање. Ова је тачност потребна ради анализе фантазије која је главни моменат испитивања. Фантазија мора бити проучена у свим својим детаљима.

Материјал треба овако распоредити. Прво се бележи име испитиваног, метод по коме је испитивање вршено, затим тачно излагање причања с мимичким изразима и другим важним околностима. После овог долази проучавање фантазије и закључивање на основу карактеристике емоционалне личности. На крају се излажу биографски подаци и сравњују с резултатом испитивања. Биографски подаци не смеју бити испитивачу познати пре испитивања.

3 Душевно стање или расположење детета. Слободној фантазији су потребни нарочито погодни услови за њено јавзљљање. Као што је познато, појава слободне фантазије или