Učitelj

Шнерсонова испитивања 99

надахнуће код песника претставља час ређе час чешће стање. Обични су људи само под извесним условима способни да се предају сањаријама. Спољашњи и унутрашњи услови и код деце нарушавају рад фантазије. Испитујући слободну фантазију можемо добити описе или одговоре без емоционалности, што не доказује да дете припада описном типу, већ да је фантазија притешњена тим условима. Њу није могуће испитивати у тренутку замора, физичке слабости, различитих органских поремећаја. Уопште треба сматрати као правило: да се слободна фантазија детета не може испитивати онда када се оно налази у депресији ма које врсте (огорчење, расејаност, брига, увреда... физичка слабост итд.). Наставни предмети (као рачун) јако ангажују дечју пажњу и испитивање тада даје суве описе. Када се опити понове при повољнијим условима, испитивање ће дати право стање дечје емоционалности. Нарочито треба имати на уму какав је однос према детету, јер психолошко испитивање будући да има за објект душу, мора своје начине испитивања њој и прилагођавати, пошто научно испитивање не трпи никакве шаблоне. Више него игде ово важи за психологију.

Уколико је дете старије, тим се и његова слободна фантазија више сужава, па због тога и тражи за своје јавфање повољније услове.

Ш Принципи за анализу фантазије

Шнерсон је утврдио принципе по којима се врши анализа фантазије. Тих принципа има девет.

1 Избор слика. Избор слика је први акт, први корак на стваралачком путу фантазије. Из преживљеног се избирају слике и утисци који одговарају доминантном емоционалном стању. Сам избор карактерише фантазију. Свака слика има специфичан емоционални садржај. М у одраслих, особито у песника, избор сижеа, околности, јунака, карактерише њихово емоционално стварање. Тако у фантазији нехармоничне деце налазимо јаке, необичне, мрачне, а у хармоничне мирне, светле, меке и идиличне слике.

Свака емоција налази свој израз у одређеним сликама, и због тога избор слика карактерише емоционалну личност која се објективира у фантазији.

2 Комбинација слика (композиција). Слике фантазије изражавају емоционално биће не само својим садржајем, већ и својим узајамним односом. Пита се да ли слике хар-

монирају или не хармонирају међу собом; јесу ли природно

или неприродно повезане; ређају ли се мирно или се брзо прекидају; јесу ли према степену емоционалног интензитета распоређене „растући“ или „падајући“, што зависи од јачине скривених емоционалних преживљавања, која се у тим сли-

ТЕ