Učitelj

Индивидуално и социјално ТО

10.

Социјализирање свега и свачега — та највећа максима данашњице — ма колико етички звучило и као хуманизирање, значи ипак у крајњим конзеквенцијама — материјали. зација и рационализација. Сва средства материјалне културе и цивилизације упућена су на то да човеку олакшају живот, да га растерете, да га ослободе рада и напора и данас какав парадокс! — кад су се таква средства нагомилала, кад техника и електрификација говоре своју последњу реч, — човек се осећа све мање срећан, незадовољан је, нервозан. И док се, дакле, то „социјално“ пење до највиших степеница, — ч0век се ваља у дну степеница у прашини, усамљен, напуштен више и горе но икада.

„Социјално“ триумфује а човек се грчи и јеца загушен мраком у души. Причало се вековима: рад је право и нај-

већа вредност. А човек — авај — све више губи то право и могућност рада... М рад полако, али постојано, постаје све више — привилегија, мало изабраних...

1.

„Наравоученије“ се само по себи намеће.

Данашње зло и све данашње могуће „кризе“ су по нашем мишљењу првенствено индивидуални проблеми. Проблем психо-етички и педагошки. Потребно је индивидуално преваспитавање. Највећа економска теорија, која се неће никада демантовати, има чисто индивидуалну основу: „Пружи се према губеру“ и кад би добила пуну важност, значила би потпун социјално-економски препорођај. А највећа етика и философија садржи се у оној простој и вулгарној народној речи:

„Не тражи преко леба — погаче!“... Карактеристично је да се већ данас почиње мислити и писати о — финансијским тешкоћама културног прогреса... згледа да смо се јако захуктали па треба мало стати и — преданути... На великим висинама хвата човека вртоглавица“. Од јаке светлости може човек да — ослепи. Можда је дошло време да се враћамо „индивидуалном“ тј. простијем, несложеноме, једноставнијем — природи, земљи, раду „у зноју лица свога“ — како би се то рекло.

Интегрална и бескромпромисна „социјализација“, изгледа, замара човека и негира му индивидуалне квалитете.

Фројд идеалише о „васионско чистом човеку“ без обичаја, традиција, уређења — без тих атрибута „социјалног“. А Хауптман у свом „Апостолу“ даје нам овакве савете:

„Оставите то благовање! Престаните са грешним убијањем створова! плодови пољски нека вам буду храна! Ваше. свилене постеље, ваше јастуке, ваше скупоцене намештаје и