Učitelj

128 Момчило Милетић

одела, све скупите, запалите лучима, нека пламен ка небу букне и све уништи! А пошто то учините, ходите онда ходите сви, сви ви који сте заморени и оптерећени, и пођите за мном! У земљу ћу вас одвести где тигрови и биволи пасу једни крај других, где су змије без отрова а пчеле без жаока. Тамо ће угинути мржња у вама и оживеће вечита љубав“.

Нема сумње да овакво идеализирање „индивидуалног“ има у себи доста екстремнога, али је посве карактеристично.

Ми смо на уранку нових философско-етичких и економских теорија. И добро ће бити ако нађемо — човека, носиоца и апосгола тих нових теорија...

Свет. 0. Аврамовић

ПЕДАГОШКО-ПРОСВЕТНИ ПРЕГЛЕД

Француска педагогика

Мало је људи данас који васпитању дају потпуни смисао а још је мањи број оних, који га тачно и прецизно схватају. Када се образовање стави на супрот васпитању, онда се ово схвата у сасвим уским границама. Јер ако образовање означава културу духа и задобијање знања, онда без сумње чини саставни део васпитања и то као његов најглавнији део.

Васпитање је у исти мах интелектуално и морално, а интелектуална култура је услов моралнога васпитања. Исто тако појам васпитања био би узак, ако би се запоставило физичко васпитање, коме за дуго није поклоњена никаква пажња али које данас заузима свој ранг и сматра се као главни васпитни елеменат.

Чим се дакле изговори реч васпитање врло је ретко да јој се да и њен потпуни смисао, који има и кога мора имати. Узрок је у томе, што се је скоро увек под том речју подразумевало оно, што се је у васпитању сматрало као његов битни елеменат, па се тај елеменат после индентификовао и са самим појмом. Тако се је васпитање сводило под појам образовање, формација карактера и др.

Али, било да се васпитању даје потпуни смисао, било да се оно по Спенсеру сматра као физичко, интелектуално и морално васпитање, дефиниција ће му бити увек нетачна ако се нарочито не нагласи, да оно представља не само скуп намерних и хотимичних утицаја, које родитељи и учитељи врше над дететом, већ и скуп свих оних нехотимичних утицаја, које ми несвесно вршимо над децом, рачунајући ту и оне, којима је дете изложено ван нашега домашаја од стране: друштва, средине, од прочитане лектире и др.