Učitelj

130 Момчило Милетић

Васпитање има дакле други облик од онога, који смо уобичајили да му придајемо. У сагласности са општим мишљењем сматрали смо да се оно односи само на извесно доба живота (детињства и младићства), док се оно у ствари протеже кроз цео живот и никад се не завршава. Ову идеју врло добро и лепо заступа г-ђа Некер де Сосир у свом одличном и изврсном делу „Прогресивно васпитање“.

Па, шта је онда васпитање» Посматрано у свима својим појавама, оно значи скуп разноликих утицаја: физичких, социјалних, интелектуалних и моралних, којима је човек изложен у току целога живота и који доприносе да се формира његов темпераменат, дух и карактер, једном речју, његова личност. Схваћено по своме објекту и циљу, васпитање. значи прилагођавање једне индивидуе физичкој и социалној средини, њено увођење у цивилизацију. Али оно, што васпитању даје лични карактер и што чини да се оно разликује од простог прилагођавања једног живог бића својој средини, јесте, да се оно сваким даном све више увећава, што постаје. дело разума. Васпитање није прост природни продукат или нека резултанта слепих сила, напротив оно тежи да постане. једна слободна дисциплина. Човек, пошто је загосподарио природним силама, хоће да постане господар и своје сопствене природе, да буде ковач своје среће.

Из досадањег се да јасно закључити где је педагогији место међу осталим наукама. Истина, она донекле зависи од. тих наука али им она и командује служећи се њима за свој циљ. Тако: она је у зависности од биологије, јер има за. објекат развитак живога бића, које је подвргнуто животним условима и законима. Пратећи развитак свеснога бића, које је као такво предмет психолошких закона, она се много ослања на психологију; најзад зависи и од социологије, јер свој објекат спрема за социјални живот, где човека вуче сопствена природа. Али, и ако педагогија зависи донекле од ових наука, ипак је она аутономна и самостална. Као и етика, она је нормативна наука. Педагогика ставља себи унапред одређени циљ, усавршује га сама а да би га постигла, обраћа се за помоћ биологији, психологији и социологији, које јој с једне стране служе за путоказ а с друге стране пружају средства за акцију.

На тај начин педагогика има широко поље рада али ин предмет ограничен и прецизиран. Тај предмет, са физичке тачке гледишта, значи пуни развитак снаге и моћи једне индивидуе; са духовне стране, највиши развој њене умне снаге и најзад, у социјалном погледу, најпотпуније учешће те индивидуе у цивилизацији којој припада. Педагогика је исто тако и једна врста индивидуалнога морала, пошто ставља себи за циљ морално усавршавање индивидуе под разним. физичким, психолошким и социјалним условима.