Učitelj

Савремена почетна настава 89

сликају шта виде, већ шта знају. Доцније ученици сликају и мале слике, како их је учитељ скицирао на табли као илустрацију заједнички посматраних ствари или догађаја. У обим приказивања ступа тако и човек („Чича Глиша“), пошто је без њега немогуће приказати радње и акције. Упоредо с овим вежбањима у приказивању ствари и околине вежба се и ухо и језик. Настава се сад управља к усменој анализи. Анализира се, на пр., реч „ово“ и реч „јаје“. У виду се имају вокали и сугласници, који се могу лако запазити. После усмене анализе прво се гласови претстављају знацима, ученик се упознаје дакле прво са словима. У току даљег рада прелази се на речи које се могу направити од већ познатих слова. Цео рад је у главним потезима овакав: Од малих дрваца добијају се велика штампана слова (антиква): МАМА. Евентуелни лукови на словима добијају се или ређањем мањих дрваца или савијањем великих. При крају трећег месеца престаје усмена анализа и синтеза, а почиње ређање и читање речи. Читање чланчића и писање великих слова (велика антиква) на хартији с простим линијама (мастилом) долази у петом месецу и вежба се две недеље. После се деца упознају са курзивом (латинским) при правом положају свеске. Сад им се даје у руке и „сандучић“ (кутија) за слагање слова. Из његових преграда деца ваде слова, која су им потребна за слагање речи; слова су израђена на малим картончићима згодним за руковање. Сандучић се употребљава и за прва граматичка и ортографска вежбања (изједначавање по звучности, дељење на слогове итд.). Учитељ доцније отштампа на „тигелпреси“ (врста штампарске машине), на засебном листу, сваки од чланчића о којима се говорило. Сваки ученик добија овакав лист у руке. При врху листа, изнад слова (широка танка гротеск), остављен је слободан простор, који ученик испуњава одговарајућим цртежем. Пошто се искористе у настави, листови се скупљају и стављају у омот, да би се трајно сачували. Ученик тако добија читанчицу, коју је сам израдио. После четворомесечног вежбања ученици читају чланке, који су се одомаћили у настави почетног и нижег ступња. Штампану готицу деца уче да читају при крају школске године. Писана готица учи се у другој школској години. У прикључењу на лектиру, притом се и даље моделише и црта.

Практична вежбања у рачунању од почетка теку упо_редо са вежбањима у читању. Бројање, додавање и одузимање, растављање, множење и дељење вежбају се на стварнима задацима. Дрвца су заступници ствари. У рачунању изнад 5, помаже се црвеним и црним дрвцима. У даљем току наставе петице и десетице се појављују као пакетићи итд.

Главна обележја Ветекамповог поступка могу се овако приказати: 1) Он хоће да пробуди код деце интерес за рад