Učitelj

УЧ! АЈАТЕЈ

РЕрАвОЗК! МО ДМАМЗТУМЕМ! 157 МОМЕМВВА 1933 ВЕОСКАО)| 14 (48) 600. ВР. 3 ОРГАН ЈУГОСЛОВЕНСКОГ УЧИТЕЉСКОГ УДРУЖЕЊА УРЕДНИК РАДИША СТЕФАНОВИЋ, УЧИТЕЉ

Наличје ученичке самоуправе

1 Појам

Ученичка самоуправа је слободно уређење школског живота, у коме сами ученици стварају и одржавају школски поредак. Она даје ученицима право да уређују односе у школи на основу правила која сами договорно изгласавају и спроводе. Појам ученичке самоуправе не би требало бркати са појмом „школске самоуправе“, који означава привилегију једне школе да сама прописује своје устројство. Један универзитет или једна приватна школа може имати своју школску самоуправу без ученичке самоуправе, и обратно, једна. јавна школа, чију организацију регулисава државна просветна власт у свима појединостима, може допустити својим ученицима пуну слободу у завођењу и одржавању школске дисциплине.

2 Лице Има замисли и идеја које — кад их човек теоријски излаже — изгледају необично примамљиве и лепе, али кад

се примене у практичан живот, пуно незгода и мрља помрачују њихов сјај. Таква идеја је и ученичка самоуправа. Може ли штогод бити корисније од установе која треба да васпита ученике за самосталан живот» Нико не може негирати дужност школе да омладину морално усавршава. Сви пак знамо да се морално владање не стиче слушањем моралних поука већ практиковањем моралних идеја. А самоуправа је баш створена за таква морална вежбања васпитаника. Она је — каже се — школа за социјално васпитање ученика, за развијање грађанских врлина, за буђење државноправног осећања, за вежбање у покоравању утврђеним принципима. Кад се школски живот организује на темељу ђачке аутономије тако да ученици сами својом слободном вољом пропишу правила по којима ће се управљати, и сами спораУчитељ ~ п