Učitelj

162 Др. Драгољуб Ђ. Петровић

зумно изаберу међу друговима старешине којима ће се потчињавати, и то потчињавати чак и онда кад од њих добију казну за своје погрешке, онда они нису више гомила заробљених креатура већ слободна заједница, организована по угледу на општину или државу, у којој сви ђаци врше своје дужности као грађани у држави. Школа је на тај начин држава у минијатури, и има своје институције (судове и скупштину) и своје функционере (надгледнике) као и држава. Под таквом школском организацијом ученици развијају своју личност, јачају свој карактер, ограничавају своје нагоне, савлађују своје страсти, једном речи уче практично да постану ваљани чланови друштва коме припадају.

3 Наличје

Али тако изгледа самоуправа у теорији. У пракси има она и своје наличје.

Проучавајући државе, у којима законодавну власт врши парламенат, можемо уочити неке појаве, које парламентаризам дискредитују. Пре свега народне масе нису увек непогрешне кад бирају своје претставнике, те им се понекад дешава да пошљу у скупштину и такве људе који нису увек беспрекорни. У крилу народног претставништва образују се фракције и групације, које се сукобљавају и боре, и том борбом коче миран рад. Једне избранике распиње амбиција, друге завист, треће осветољубље. Поред посланика који лојално помажу свога шефа, каткад чак и против свога уверења, да му се не би замерили и кварили дисциплину, има и таквих који вечито праве опозицију, код својих противника виде само неваљалство, а своје интересе љубоморно и енергично штите, те због њих праве и нечасне компромисе, Дуги говори, опструкција, полемике, саботажа и разне вечите колизије онемогућавају сложно делање, па дође у питање и сам опстанак парламента.

И другу људску заједницу, ону која се зове општина, нагризају исте бољке које слабе и државу. Ако претседник управља строго и правично, понеки рђави елементи се удруже против њега да му расхладе вољу за управом, не презајући чак ни од убиства. Буде ли слаб, па им попушта, онда се добри људи повуку у себе а рђави вршљају по свом ћефу. Самоуправа, која је сама по себи једна напредна установа за демократско васпитање народа, услед људског несавршенства и покварености, изопачава се понекад у анархију или охлократију. Ред, самостално опредељење народа, ауторитет, слободно развиће националних снага, приватна иницијатива, све то постаје често гола фраза и прича.

мрена Ур

на ан