Učitelj

ПСИХОЛОШКИ ТИПОВИ 205

Подражавање игра прву улогу, али не више спољне и неинтелигентно како чини мало дете, већ психолошко, породично и социјално подражавање. Оно се очитује у учењу у коме дете усваја позајмљене идеје.

Притом налазимо у времену од 12 до 18 година често опирање против сваког ауторитета; тиме је обележен почетак индивидуалног стадијума младићског узраста. Каткада се овде показује способност, да се одиграва водећа улога, да се интуицијом схвате очитовања содијалног нагона или нагона групе и да се упознају доминирајуће тенденце. При томе се појављује добро позната збрка у осећајном животу младежи. Тад они неће да буду од других вођени, а опет нису довољно зрели, да се даду разумом водити.

Напослетку усавршује се од 18 до 24 године духовни препород, који се на крају младићског узраста примећује. Он се кристализира, организује се и постаје мало по мало одређенији почињући са обилним дискутирањем, у друштвеном животу појављује се оно у продужавању пријатељских одношаја на даље сфере које припремају будућег грађанина.

В. Ну свака од ове четири способности: осећање, подражавање, интуиција или разум могу да се истакну код једног човека непрестанце. Она постаје његово главно обележје. Одрастао човек је дакле или осећајни, имитативни, интуициони или разумни тип.

Осећајни је тип поглавито онај кога способности интересују, које га одводе да осигурава себи храну, јело и пиће удобности и новац као средство. Главни темељ његових поступака су мотиви радости и жалости. Покорава ли се он законима и навикама, то чини зато, што му његов интерес диктира. Вероватно су осећајни типови у човечанству најмногобројнији. Осећајним типовима блиско стоје конвенционални типови. Последњи су потпора закона, престола мача и олтара. Њихов култус је униформа и респект.

Ствар је интуитивног типа да осигура растење и развитак социјалног организма. МИнтуитивци су они који траже законе иза феномена, који свуда и увек треба да су истинити и да служе потребама људи, они су основа проналазака. Интуитивни су такође и они, који траже тајне друштвеног развитка иза закона психологије, иза психолошких и социјалних појава карактеристичност душе. Они, будући проналазачи, педагози, социјалне вође, одушевљене апостолске душе, значе толико колико је њихова интуиција удружена са знањем.

Што се разумног типа тиче, у даљем значењу, како ја употребљавам реч разум, то су испитивачи, велики социјални организатори, који стављају индивидуално у службу универ-