Učitelj

216 Дим. Ђ. Димитријевић

гућно» У којим је границама могућно код деце у разно доба њиховог узраста и код одраслихрг У којој мери зависи од вежбања и уколико се постиже вежбањем» Постоје ли нарочити спољашњи и унутрашњи услови, који га могу олакшавати или отежаватир Свима овим питањима бавили су се психолошки експерименти и Мојман их овако групише: 1 да је обим схватања симултаних и сукцесивно датих утисака, врло незнатан. (За одрасле 5 до 6 просторних и до 11 времених утисака); 2 да је код детета још незнатнији (код шестогодишњег детета само 3 до 4 просторна утиска), а око 13 и 14 год. нешто порасте, и у то доба достиже исту вредност као и код одраслих; 3 да распоред, а нарочито растављање у две симетричне групе и групирање просторних и ритмизирање времених утисака повишава обим опажања; 4 да се једнаки елементи лакше и у већем броју упознају, кад се пружају као састојци познатих група и облика, него кад се пружају за се. Овим питањима занимали су се нарочито Сатећ, Пгећге, Етеетат и г-ђица Нејепе Мата.

Напоменули смо напред да у погледу очигледног предочавања бројева постоје два гледишта међу методичарима: метода очигледних слика и метода бројања. Мојман удара гласом на једностраност сваког од ова два гледишта и вели, да се морају допуњавати. Метода бројних слика наглашава једнострано оптичко-очигледно, просторни моменат у предочавању бројева и база јој је у симултаном схватању множине просторних објеката. Метода бројања наглашава тако исто једнострано времени моменат у предочавању бројева и база јој је делом у сукцесивном схватању множине просторно или времено датих објеката, делом у схватању множине времених појава или повраћању једнаких радња у времену. Обе ове методе имају својих добрих и рђавих особина.

Бројачи наводе посматрачима ове приговоре:

1 Употреба бројних слика пориче психолошку чињеницу о „ускости свести“. Под овим се подразумева чињеница, да у исто време поуздано можемо схватити релативно само мали број утисака. Допуњујући појам томе јесте онај о обиму свести, па се каже, да групу црта, тачака или куглица итд. чији број прелази три или четири, дете не може да схвати једним погледом. При сваком приговору не рачуна се на моменат групирања утисака, али згодним групирањем очигледно предочавање бројним сликама развија се врло далеко, а предвиђа се још при овоме и велики утицај вежбања у схватању таквих прегледно групираних бројних слика. Само ако би се морала избројати каква група бројева, опет на ово бројање долази убрзо симултано схватање, и вежбањем може се ово толико попети, да се бројање потпуно искључује. Очигледна слика тада