Učitelj

284 В. Зјењковски

јаву у физичком развићу детета, када због неједнаког растења срца према другим органима сувишно развиће покрета може да има на срце врло опасан утицај.

Али ствар постаје и сложенија и страшнија када пређемо на период дечаштва. Тај смо период већ означили, као време „психичког поводња“: буђење полне психике, полно сазревање подиже из највеће дубине младога створења неодређене, али господареће тежње, које муте његову душу. Набујали поток нових преживљавања руши основе психичке равнотеже, потреса њене подупираче, прелива душу неким нејасним, али неизбежним нагонима и испољава се у опасној игри са људима, у склоностима за авантуре и долази до границе преступа. Али се озбиљним искушењима не руши у то време само морално здравље младежи, њена личност и њено развиће. Овде је важније опште рушење емоционалног живота у то време, које има за нас тако велико значење због везе емоционалне сфере са стваралачким дубинама личности. Енергија пола тако исто је стваралачка енергија; зато је најприроднија мисао, да енергија пола и наше обичне стваралачке снаге истичу из истог метафизичког језгра личности, из исте основе. Ма како било, али за судбину емоционалног живота има најкапиталнији значај то, како се у младежи збива буђење пола. Ми још не познајемо довољно овај период, сву сложену, загонетну, а временом и тајанствену игру сила, али и то, што нам је сада открила психопатологија — а овде се могу поменути са захвалношћу сви правци Фројдизма (убрајајући и Штекела и Адлера и друге психопатологе који су се разишли са Фројдом) — има страшну слику. Као што је за време јесење поплаве врло важно сачувати мостове и насипе дајући великим воденим масама времена да отеку, тако и за време психичког поводња нарочито значење добија начин да се силе које се међусобно боре одведу путевима здравог и продуктивног стваралаштва. Разуме се, све ово мора бити „прикривено“, јер је необично нежна и крта душа у то време. Ту се у добри час појављује школа са својим интелектуалним задацима, али сва снага васпитног утицаја мора бити сусређена на регулисање сложних збивања у емоционалној сфери, а не на интелекат. Ми још с осмехом на уснама пролазио преко провалије и нећемо да знамо за цветове зла, који су у то време израсли у души младежи; сви се ми још ограничавамо на спољне задатке, на давање знања и навика, а о дубоком и страшном унутрашњем животу, који преживљује сва младеж, немоћна пред лицем за њу несхватљиве игре сила, ми нећемо ни да мислимо или са изгледом огорчене немоћи слежемо раменима. Међутим школа има снажна средства да регулише покрете у души младежи, нарочито својом социјалном страном, која је тако богата хранљивим градивом како за ојачавање и развиће стваралачких узлета, тако и за ап-