Učitelj

О педагошком интелектуализму 285

сорбовање мрачних збивања у души и њихове стваралачке снаге. Овде не можемо да говоримо о томе, како школа мора да буде организована, па да изађе на сусрет младежи у погледу помоћи и воћства; тако исто не можемо да говоримо и о томе, како да се сложи с решењем овог главног задатка школе за живот неопходно ојачање и развиће интелектуалних процеса. Мој задатак је само то, да подвучем праве задатке школе у односу према деци.

У својој књизи »Ппршаћап ипееп« (У том у серији 516титееп дез 'Тмеђ- попа „АНекЏебеп5) познати психијатриста З!еке] пише (85. 71): наше васпитање је на жалост врло често васпитање за преступ. Ја не знам, да ли је ово речено врло оштро или не; ако се не придржавамо званичног оптимизма и одрекнемо се од званичне неистине, онда, у сваком случају, морамо признати да се у детињству и дечаштву налазе главни узроци страшних и болесних збивања у души одраслих. Може бити да нам и није дато да у целини расправимо све оно, што собом носи „психички поводањ“, што уноси живот, наш рђав, страшан, лицемеран живот у душу младежи, али је савршено неоспорно, да се баш у овом правцу налазе главни задаци које школа мора да решава. Заштита емоционалног здравља, заштита, ојачавање и развијање емоционалних покрета у души деце и младежи уједно је и заштита и откривање стваралачких дубина њихове душе. А ово је главни, и ако хоћете, јединствени задатак школе.

Може ми се приговорити, да школа ипак не може сву децу да уздигне до нивоа стваралачког рада, да је гашење стваралачких сила „фатално“, да је оно везано с неким дубинама које су нама неприступачне. Ако сва деца у већој или мањој мери испољавају снагу стваралаштва, онда се у школском периоду врши природно гашење стваралачких сила у врло многе деце. М ако би школа тежила да задржи или развије стваралачке снаге у свих својих васпитаника, она ипак не би решила овај задатак, међутим развиће интелекта, давање „извесних знања и формалних навика ума у неком средњем минимуму може свима да буде приступачно.

Овај приговор (имајући озбиљан значај а не значење обичне примедбе) о уклањању задатака који су школи истакнути, говорио би о Те топлшт рапрета а! Време је, одавно је наступило то време, да се напусти мисао како школа треба да дигне руку од неке деце, да на њих стави крст: могу се и морају се узимати у обзир дефекти, успорени темпо развића, умна изосталост, могу се и морају се распоредити различита деца у школе разнога типа, јер је пред сваким дететом откривен сопствени пут нормалног развића, откривене су властите могућности стваралаштва, свако дете мора да заштити, ојача и развије своје стваралачке снаге. У школи не смеју да постоје