Učitelj

2 382 Живојин Ђорђевић

6) Земљописни појмови добијени непосредним лпосматрањем нису довољни за изучавање земљописа. Мораћемо вршити посредно посматрање свих оних објеката којима не можемо приступити ради непосредног посматрања. За ову сврху употребићемо: модел, слику, рељеф, карту, графикон, затим пројекциони апарат и школски кинематограф.

2 Приказивање онога што је научено, схваћено, сматра се као најбоља провера начина и тачности схватања. Поуздано се зна само оно што се на јасан и убедљив начин може и приказати. Поред квалитета знања приказ открива и празнине и нетачности у томе знању. Приказивање, према природи предмета може бити врло разнолико. У географској настави као средство приказивања употребљава се: говор, формирање и цртање.

ајГоворни приказ је најопштији и највише употребљаван облик приказивања: говором приказује учитељ, говором приказују ученици. Некада је говорни приказ суверено владао целокупном школском наставом, али данас све више уступа места и другим начинима приказивања. Нарочито у земљописној настави у народној школи морају се много више него досада неговати и други облици приказивања сем говора. Тиме се ниуколико не умањује велика вредност говорног приказа већ. само упућује на праву меру и поставља на своје место. Има наставне грађе у свима предметима па и у земљопису коју нећемо моћи ни на који други начин приказати него живом речју. Други начини приказивања могу у извесној грађи бити погоднији да ученици дођу до потпуног и јасног схватања предмета и појава, те ће тим најзад и они припомоћи да говорни приказ, као последњи, буде што бољи. Прва настава земљописа несумњиво мора бити што мање говорни приказ али у колико схватање деце расте и сазнање се шири у толико говорни приказ: добије све већу и већу важност. Новији и савршенији начини обраде земљописа, потпомогнути светлосним сликама (пројекциони апарат, кинематограф) теже не само да поуче него и да, уз жив и привлачан говорни приказ, покрену осећања ученика, одушеве их. За потпуну наставу земљописа (и у народној школи) никад неће бити довољни само уџбеници, требаће за то доста и других помоћних књига. Земљописна лектира мора се што више искоришћавати, и то не само на часовима земљописа него и народног језика. Школе треба да буду снабдевене са што потпунијим и разноврснијим завичајним (домовинским) збиркама. Те збирке могу бити сачињене од предмета, модела, рељефа, слика, скица, панорамних снимака, карата, графикона, статистичких табела, књига и др. Сами ученици треба да узгредно прикупљају овај материјал, а нарочито појединачне описе и слике које повремено излазе у часописима и листовима. Од ове последње грађе ученици треба да израђују своје завичајне