Učitelj

Бихевиоризам и сродни правци 427

логије и физике. Физика врши другу селекцију и нови прогрес сводећи све посматрање на посматрање подударања између једног покретног индекса и белега једне скале. Психологија би, по мишљењу Келеровом, као још сасвим млада наука, погрешила да напусти прерано квалитативну дескрипцију. МИнспиришући се сувише рано примером физике, начињено је у психологији много рђавог.

Али међу овим гласовима што непомирљиво осуђују и одбацују неће бити сгорег да саслушамо и оне који су у неку руку повладили бихевиоризам, одали му извесно признање и оправдали понеки захтев, изко га нису прихватили у свој његовој форми. Овом приликом морамо указати на врло успелу, дубоку критичку анализу основних бихевиористичких појмова, која разјашњава његов гнозеолошки и филозофски став уопште, Холанђанина зЗџешШасге.6)

Видели смо већ да је појам понашања — бихевиора наишао на критичне тешкоће услед своје нејасности, која је повукла и различито интерпретирање шта се под бихевиором има подразумевати. Али се тај појам бихевиора може критиковати и са формалне стране баш и кад би садржајно био без замерке, кад не би постојало неслагање у односу на сам садржај појма. Са ове тачке гледишта расматрао га је Сн.и разложио у чему је проблематичност појма бихевиора, доказујући, уједно, да Уотсон није довољно филозофски обрадио своју полазну тачку. Робек је такође тврдио да су основе бихевиоризма чисто филозофске и то материјалистичке филозофије, непродубљене и необразложене, али критика Сн. фином гнозеолошком анализом непосредније приказује у чему се састојао недозвољени логички апарат код Уотсона, за кога је већ казао Робек да је главни повредилац логике и да као просте и јасне износи ствари које се тек имају доказати. Прва замерка од стране Сн. је управљена Уотсону (и он има у виду главне претставнике бихевиоризма: Џ. Уотсона, М. Мајера и Алберта Вајса): наместо нејасног и неприступачног појма свести, који претставља по Уотсону рено рппар! кад је стављен као полазна тачка психологије, јер је он управо непознат и психологија има тек да га објасни, Уотсон ставља појам „посматрања“ (ођвегуаПоп), који исто тако претставља решо ргппарн. Ако су интроспективисти чинили грешку под утицајем религијске филозофије, Уотсон ју је учинио под утицајем наивнореалистичке, те је и сам пошао од „опсервације“ као од нечег догматички датог. Опсервација је и сама само једна врста бихевиора, дакле, основ нове психологије би био: један одређени бихевиор ставља се као основ оста-

6) Ј. Е. Зпебћјасе, Већаујотативз у »Капфшев« В. ХХХЛУ М. пп. |