Učitelj

Школска криза 408

Бољи докуменат о значају и вредности школе не може се добити но што је овај у речима Велсовим. Велс је своје закључке заснивао на свестраном проучавању догађаја и људи кроз цео ток светске историје. И његово мишљење може се примити без резерве. Уосталом оно је и ваше и наше. Оно је ван дискусије.

4.

Изгледа на први поглед да је тако; да је сасвим излишно и покретати питање о значају школе т. ј. да је тешко демантовати једнога Велса... Међутим — није све у реду: има данас извесних интересантних (да узмем овај најблажији израз) појава, које би и друкчије говориле.... Нешто се данас много дискутује и пише о броју школа, ђака и наставника са извесном дозом забринутости па и страха: о интелектуалном пролетаријату на прагу и у кући; о наставној преоптерећености, о бедном издржавању школа на многим странама, о малим и недовољним буџетским кредитима на школе, о немогућности упослења школованих ит. д. ит. д. Једном речи почиње се говорити и о школској кризи...

Школа је — рекли смо то и напред — жив и осетљив организам, социјална потреба и установа и није било, свакако могућности (па ни много добре воље можда) да се бар школа спасе од утицаја разноликих „криза“ у све тежем и сложенијем социјалном животу данашњице. Талас тај запљуснуо је и школу. Ситуација и перспективе данашње школе су све теже и мрачније. Па ипак у посматрању комплекса школских питања и проблема — поред све јасности и оштрине предњих закључака — нма известан неспоразум и забуна. Забуна долази отуда што се све социјалне и друге „кризе“ једним аршином мере и процењују. Ма колко да је школа један део великог социјалног организма и као таква потчињена судбини осталих делова, њена улога и место је особено и специјално — ипак! И криза школе као таквог дела организма је тежа и опаснија но све остале „кризе“.

Привредна криза, у најширем смислу речи, је машеријално слабљење и осиромашавање и оно може бити повремено и привремено, дуже и краће, теже и лакше. Школска криза је, међутим, духовно слабљење и осиромашавање, духовна декаденција. Нешто горе — несумњиво. А дух је за нас изнад материје и господар материје. Падање духа је отуда — опасније, трагичније. Човек је постао господар природе и регулатор материјалних односа и снага тек онда, кад се духовно уздигао и ојачао. Духовно ослабљен због школске кризе човек ће поново постати роб материје, немоћан да је духовно-етички обради и култивише.... А кад се узме да се

26%