Učitelj

404 Свет. О. Аврамовић

човек данас духовно и етички ојачава поглавито кроз школу, кроз просвећивање (више свакако, но кроз данашњу породицу и друштво) онда ће нам бити болно јасна и јасно болна „школска криза“, о којој се пише и прича. Има горке ироније (опет да избегнемо тежи пораз) кад се кроз то причање провлачи и мисао о — излишности и опасности великог броја школованих т. ј. просвећених лица!!!...

5

„Школска криза“ је широк појам. Рашчланити га, па о сваком члану говорити испала би читава студија, велика и предугачка прича. Ми немамо времена да о сваком члану говоримо. Указаћемо само на карактеристичне појаве ичињенице; даћемо неколико паралела и задржаћемо се на крају на ситуацији основне школе у сенци те фамозне школске кризе.

Све већи прираштај ђака за све врсте школа је сасвим нормална и разумљива појава. Школа није више ничија привилегија и — луксуз. Она је витална потреба и императив данашњег сложенијег социалног живота. Она је демократизована до крајних конзеквенција; израз јаче културе, управо ознака и докуменат културе исто онако, као што би мали број школа и ђака био знак недостатка и сиромаштине културе. Неписмен, нешколован, човек је немогућ у данашњем животу. Интересантно је — узгред речено — посматрати данас све већи прираштај ђака за основну школу по нашим селима. Пре 20—30 г. (да не идемо даље) у нашим селима беше читав проблем пронаћи 10—15 ђака за упис у школу (од 100 и више дораслих!) Данас школа не може да се одбрани од ђака. Без мало 100', мушке а 20 до 30%/, женске сељачке деце уписује се у школу!

Због великог прираштаја ђака за гимназије и друге више школе (о овој појави код народне школе не мисли се много) изродило се страховање изражено у оном познатом питању: Где ћемо са толиким бројем школованих људи» Чудно питање!!.... Кад би се једним некултурним и недемократским гестом (да нас Бог сачува од тога!) све школе на мах затвориле онда обрнуто питање: Где ћемо и шта ћемо са нешколованим људима» — садржавало би много већу бригу и опасност. У нас је наступила чудна збуњеност у схватању појма „школован човек“. „Школован човек“ је у нас по правилу синоним појма „кандидат за државну службу“. Па како су данас све ређа места у државној служби ми падамо у очајање и спремни смо и на драконске мере да тај прираштај ђака парирамо на стотину начина: да школе затварамо, да школарине и таксе подижемо, да строжије испите уводимо, да уредбама школским и с повратном снагом стварамо теш-