Učitelj

546 Станко Првановић

од 2-4. год., П[ од 4-5. и Ш од 5-6. или 7. године. Најмлађа деца од 2-4. год. одвајају се, по могућству, од осталих и обично се сместе на највишем спрату зграде. То зато, што се показало да су старија деца штетна и опасна по најмлађу (2-4 год.), кад се оставе заједно, у сваком погледу. Ако су тако одвојена, ова најмлађа деца остају у сали или на игралишту читаво време играјући се и забављајући се скоро свако за себе, јер у ово доба она нису ни способна за заједничку игру или рад. Уз њих се увек налази нарочита жена („Јеште де зегмсе“), која их надглеђује и пружа свакоме оно што је потребно. Забавиља, такође, „ради“ већином са сваким дететом понаособ.

Код деце, пак, од 4 и 5 год. буди се интелектуални живот. Зато ту долази најпре сензоријално васпштање. Исто тако, то је доба када дете почиње осећати потребу за изражавањем и то не само да саопштава своје материјалне потребе (то оно чини још од првих месеца), већ се у њему јавља жеља да општи, саобраћа, да разговара са оним који га окружују. „До сада дете је било затворено у свом сопственом свету — у свету тако удаљеном од нашега! Сада му, требају „мостови“. Већина одраслих мисли да је лако поставити их (мостове). Ми, међутим, знамо врло добро колико је наш говор (језик) — чији су елементи, обогаћени нашим искуством, страни малој деци — илузоран кад се ради о томе да нас деца овог доба истински слушају и разумеју!“=) Зато француска забавишта врло обазриво употребљавају говор на овом ступњу. Уместо речи и поука забавиља ставља децу у контакт са наставним материјалом, са самим стварима, па онда ту су „васпитне игре“. И, благодарећи тим играма, њиховој стварности и опипљивости деца разумеју сигурно одрасле, науче тачан смисао речи, науче језик, науче изражавати се, Жеља, пак, ове деце за општењем са околином повлачи за собом потребу социјалног васпитања. Зато је то трећи задатак забавиље овог другог ступња (дугог отсека) у француским забавиштима.

Најзад, деца 5, 6 и 7 године почињу стицати прва знања и технику. На овом се ступњу савлађује техника читања и писања, а долазе и вежбања у рачунању. Но о томе мало ниже.

Оно што одмах пада у очи код француских забавишта, то је обртање и промена вредности, која се придаје појединим занимањима т. ј. наставним предметима. Предмети који су некад заузимали прво место дошли су сад у други ред, своје место уступили су онима који су некада сматрани као луксуз.

# М. Апгез: [7 Есоје тајегпеПе,