Učitelj

678 Цв. Ђ. Поповић

да зе угбе !зргауке 1 осепјије па заттт дасит зачјаустпа а зуоје слеф је оргаудауаји те 510 зјоје па рппађри, да деје зен маден изрећ зуос гада ра 2ај0 5 ргахот осекије да па затот зазјауц УК техшћај. Мајгад па редасоса Кој! ргеротибији да зе 1зргамјапје разтешћ зазјауа уг51 (ако, да 5е тагтепе теди десот ра да опа зата уг5е Јзргауке рпајис! рп «ош 2а зауе! испеђја, п Конко пе 1 и сети бла чршта. М песето оуот рпКкот да зе ириато и газргаујапје о оргауЧапоз! роједнић сјеф а 5 ођхтот па !зртау апје рат. 5азта“а. Маропипјето зато да1 рп (от беђа да Бидето оба291 штајис! и уди десј; дић, зрозођпозЕ 1 згефпи и Којој деје ум]. Ракје, рппар розшрпозн, Кој; тога да ргоуегама и 15ргајјапји десјес ооуога, кеђа да зе оспаџа 1 и 15ргауапји раатепћ зазтаа. Ргасоптг А. Васе

Сретен М. Аџић и национализам

Поштовани слушаоци и драги ученици >)

Ја Вас молим да се за тренутак у мислима вратите 44 године уназад, када је покојни Сретен Аџић, као најмлађи наставник учитељске школе у Нишу, држао о светосавској прослави говор „О српској националној школи“ (1890 г.). На избор баш ове теме несумњиво су утицале тадашње прилике у младој краљевини Србији. После пораза код Ђуниса, после стварања Велике Бугарске и окупације Босне и Херцеговине, дошао је пораз на Сливници (1885 г.) који је још био у свежој и живој успомени. Будућност српства није изгледала ни мало утешна. Ови спољни догађаји утицали су и на унутрашње те се је страначки живот разбуктао до срасти. Најзад је дошла и абдикација краља Милана (1889 г.). —

Овакво стање у Србији морало је забрињавати сваког правог родољуба, а такав је био и пок. Аџић. Још ако имамо на уму, да су се у то време у Србији шириле и социјалистичке идеје (под утицајем деловања Светозара Марковића), можемо са доста сигурности створити себи јасну слику о побудама пок. Аџића, да говори баш о значају српске националне школе. Добар родољуб и просветни радник, он је осећао и схватао колики је велики удео школе у препороду сваког народа. Својом садржином овај светосавски говор пок. Аџића излази изван оквира уобичајених пригодних беседа. Он је права мала

#) Овај говор је одржан на дан 17-| 1394 г. приликом комеморативне седнице у Јагодинској учитељској школи, када је неколико говорника приказало многострани рад покојника. —