Učitelj

246 1. А. Сорокин.

требама. — Ја пак под знањем и искуством подразумевам укупност идеја и појмова, судова и истинских шеорија, шј. оних које не противрече законима логике, које су адекваншне сшварносши и а које могу бити проверене. Све друге идеје и појмови, судови и теорије, које не одговарају овим ознакама, биће псевдо-знања или привидно искуство. Судови: „снег је бео“, „тела се привлаче право пропорционално својој маси и обрнуто пропорционално квадрату растојања“, „вода је једињење кисеоника и водоника“ итд. јесу судови знања или искуства. Они не противрече логици и сваки ко их проверава може се уверити у њихову правилност. Судови: „ђаволи имају реп и поткупљују људске душе“, или „на врху игле може се сместити 300.000 ђавола“ итд. претстављају псевдо-знања, јер нису проверени и не могу се проверити.

Знања у истакнутом смислу играју улогу најважнијег фактора у владању човека и целокупног живота народног. Из свакидашњег искуства сваки човек зна, да је наше владање сасвим различито, када знамо за објективни резултат наших делања и када овога знања нема. Ми смо гладни, а пред нама је крушка. Ако ми не знамо да су у њој колерични вибриони, онда ћемо је појести; ако знамо, онда је нећемо појести. Знање у облику невидљиве силе условљава наше владање. Његово постојање даје друкчији резултат у владању од онога, који би био да знање отсуствује. Слично овоме, елементарна знања у облику ставова: „бачен са петога спрата — разбиће се“, „онај ко замочи руку у растопљено олово, опећи ће се“, „онај ко изађе без топлог одела на мраз од четрдесет степени испод нуле — назепће“, — сасвим одређено утичу на наше владање. Знајући за ове резултате, већина људи (за разлику на пр., од мале деце) не скачи са петог спрата, не завлачи руку у растопљено олово, у ватру, у кључалу воду, и не иде боса и неодевена по мразу од четрдесет степени испод нуле итд. Ја сам нарочито узео најпростије и најобичније примере. Но тек колико се таквих примера врши свакога дана и свакога часа. Знања сама по себи ништа не бране и ништа непосредно не нанаређују, па ипак имају огроман утицај на наше владање. Она су права сила, која нас побуђује да радимо овако а не друкчије.

Знање је сила. Човека који поседује знање, ово већ побуђује на низ поступака. Идеја личи на пару; она „гура“ човека на одговарајућа акта. Мисао о слободи или идеја о слободи, пошто се родила у човеку, побуђује човека да тежи слободи и да не трпи деспотизам и ропство.

Знање је светлост. Оно као да осветљава пут нашег делања и указује нам нашу стазу. Оно утиче на постављање наших циљева и указује на средства за њихово остварење. Знање ушиче на све стране нашега владања. Какво је наше знање, Таква ће бшти и наша религиозна веровања. Човек, знајући да нема ђавола и привиђења, неће у њих веровати и неће им приносити жртве. Човек, који познаје савремене природне науке не може имати онаква религиозна веровања каква су имали првобитни људи. Ако је неки народ неук и „необразован“, онда ће и његова религија