Učitelj

Социјална улога школе 241

бити глупа и ружна. Ако су му знања висока и утанчана, онда ће му бити таква и религија. Знање ушиле и на наш естешички укус, на то, што ми смашрамо да је лепо, на умешност народну. _Људи на различитим ступњима умнога развића имају и различите естетичке укусе. Једно исто ретко се допада дивљаку и културном човеку.

Знање утиче на наша правна п морална убеђења. Човек, који зна да је спаљивање жена на гробовима њихових мужева некорисно, не може да сматра за „морално“ и „обавезно“ правило, које тражи да се жене после смрти својих мужева спаљују. Укратко речено, човеково је знање такво, каква су његова морална и правна убеђења. Ако нам моралност првобитних људи изгледа ружна и ниска, онда је томе један од узрока њихово „необразовање“.

Знање ушиче и на инсшинкшивио — наследне импулсе владања. Ови с порастом знања потпадају под његову контролу; знање је способно да им измени облик, да их ослаби и чак угуши. Ма како да смо гладни, ми нећемо јести храну за коју знамо да је отрована. Биолошки фактор глади гони нас да утолимо глад, али знање то спречава и потчињава га себи. Исто је применљиво и на друге биолошке факторе. Под утицајем социјално-психичких услова, где знање заузима једно од првих места, биолошки импулси могу да се измене, ослабе и пригуше.

Знање утиче и на географске факторе. Захваљујући богатству наших знања о космичким процесима (физичко-хемиским појавама), ми смо сада у стању да њима управљамо, да их потчињавамо својим жељама, да их обраћамо у службу својих циљева. Ми се сада не прилагођавамо толико географским условима, колико пак ове услове прилагођавамо, прерађујемо и мењамо саобразно својим потребама. Такву власт над природом човечанство је добило захваљујући само знању природних појава. Да ова знања не постоје, ми бисмо, слично дивљацима и животињама, били „робови природе“, а не њени господари. То смо видели из горњих примера, а јасније ћемо видети из следећих. Истина, дешавају се и обрнути случајеви. Дешава се, да човек зна штетне резултате својих поступака, па ипак врши те поступке. На пример, људи знају да је пушење штетно, па ипак пуше! Али колико је тек људи лепо и до ситница изучило мудре расправе о моралности, па ипак је њихово понашање одвратно, мрско и подло. Ови и слични случајеви, изгледа, да су у противречности са оним што смо раније казали. Али то тако изгледа на први поглед. У самој ствари сва слична факта казују не о немоћи знања, већ о томе, да се спла знања овде сударила са другим силама, које дејствују у обрнутом правцу, и које су је победиле. Ако човек, који слободно диже терет од 150 кгр., покушна да дигне камен од 20000 кгр., па му то не испадне за руком, то не значи да тај човек нема никакве снаге, већ значи то, да је тежина огромног камена, која дејствује у обрнутом правцу, сила о коју се разбија човечја «снага. То исто собом претстављају и случајеви „немоћи“ знања.