Učitelj
248 П. А. Сорокин
Они не говоре о немоћи знања, већ о томе да су се снага и утицај знања разбили о друге снаге. Отуда следује погрешка оних, који мисле, да је знање немоћно. Али из шога се изводи погрешан закључак и оних мислилаца, који мисле да је знање свемоћно, који мисле да владање људи зависи само од знања, да се сви „историјски“ догађаји напослетку и условљавају знањем, да је довољно да се човек и народ одрекну сујеверја и сазнаду истину, па да одмах промене свој живот, своје уређење и постану „напредни“ народи итд. Речено, дакле, скрива погрешку апостола знања. Ах, још није довољно знати да је „пушење“ штетно, па да се напусти пушење; није довољно изговорити или научити Христову „проповед на гори“, па потурити леви образ када те неко удари по десном; није довољво упознати „комунистички или социјалистички програм“, па постати (на делу, а не на речима) „комуниста“ или „социјалиста“, који се према свима понаша као према браћи. Тешки терет других фактора смета да се изврше таква чуда и често знање чини немоћним. Тако се тумаче привидне противречности.
Али се улога знања овим није исцрпла. Знање не утиче само као субјективна снага, која се налази у човековој унутрашњости; знање ушиче на друшшвени живот и као објекшивна снага. Чим је наше знање тачније, чим је оно квалитативно и квантитативно више, тим је његова стварна улога значајнија. Оно пре свега даје нашим рукама средсшво помоћу кога пошчињавамо себи природне снаге пи њима заповедамо. Ову мисао објаснићемо на примеру искоришћавања извора енергије од човекове стране. Пре развића физичко-хемиских знања, људи ранијих епоха, као изворе енергије, могли су да искористе само: а) снагу ветра, 6) снагу воде и в) живу човечју снагу. Снагу воде они су искоришћавали у веома ограниченим размерама: њу су користили само за пловидбу чамаца и лађа по рекама. Само толико. Исто се односи и на снагу ветра: она је утилизирана готово једино за покрет помоћу једрила. Главни извор енергије пре развића физичко-хемиских знања, била је гошово једина жива енергија људи, углавном, робова. Човек је морао да употреби човека као главни извор енергије. Искоришћавање других природних сила, када знања о њима није постојало, није било могуће. — Какву енергију може дати човек — машина» Слободан човек у десеточасовном радном дану може да произведе рад од 290.000 килограмометара, што одговара 8 килограмометара у секунди или снагу од 1/10 коњских снага. То је највећа енергија, коју може дати здрав слободан човек за 10 часова дневног рада, када ради савесно а не из страха. Сада да упоредимо с овим то, што је постало могуће после развића физичкохемиских наука. — Лађа „Император“ има машине од 75.000 коњских снага. „Ако бисмо ми хтели пару да заменимо са робовима, број њихов би износио 700.000 људи“. Локомотива која развија снагу од 3—4 хиљаде коњских снага за старину била би машина, коју би морало у покрет да доводи 30.000 људи. Електрична предаја енергије од 250.000 коњских снага од водопада Замбезе