Učitelj

360 Данило Вука јловић

претпостављање постојећему непостојећега и непостојећему постојећега могло довести до тог чудноватог противречја.“=)

Али да се ради о чудном противречју и погрешном схватању Христовог учења, најбоље се види из речи Христових које он упућује Никодиму, једном од јеврејских старешина. РЕЋИ СИ видео моја чуда и она су те запањила, вели Христос, — а да ли си ти разумео дубоки смисао мојих речи» Како ти је било у срцу, кад си чуо мој позив у Царство Божје» Је ли ти подрхтавала душа од усхићења пред дивном сликом доласка љубави, истине и добра на земљуг Је ли се тада зажегла у теби воља, да раскинеш и најдраже везе, па и крвне, само да видиш како се на земљи остварује моја рече Да ли имаш сада нове, до сада непознате осећаје да кидаш са мрском прошлошћу и желиш ли само једно да се без предомишљања предан новом животу» Нисам ја дошао да чудима запањујем умове људске, него да речју, проповеђу, примером привучем срца њихова к Царству Божјем. Моја је задаћа, да пробудим добру вољу што у људима спава, да сав њихов лични и друштвени живот ставим под најсветију вољу Врховног Разума и Љубави, под вољу Оца Небескога. Неће сваки који ми говори: Господе! Господе! ући у Царство Божје, но који чини по вољи Оца Мога, који је на небесима (Мат. УП, 21). Јеси ли ти све то разумео» Ко хоће да иде за мном, тај се мора одрећи свега што је срамно, ниско, зло, мора умрети за грех, те с очишћеним и високим духом ступити у нов живот.)

Дубоко социјално и етичко значење основних мисли Христовог учења, кад се правилно схвата, оправдава тврђење оних мислилаца, по којима је историја света добивена „тек помоћу хришћанства и његовог дубокоумног схватања везе у животу. 23)

Како је Христос проповедао своју науку, и како ју је скупо платио, то је познато свима.

шШ

„Ти велико сунце! Шта би била твоја срећа, кад ти не би имало оних којима сијаш! Гле! Ја сам пун своје мудрости, као пчела која је сувише меда сакупила, мени су потребне руке које се испружају“ 2.) — загрмео је Фридрих Ниче осамдесетих година прошлог столећа, позивајући одабране да чују његову науку, која је у неку руку антитеза хришћанству.

Полазећи од свог става: МшШе хшт Масе — воља за моћ, Ниче жели да нас увери да оно што живот од нас тражи, то није доброта и понизност, у хришћанском смислу, већ моћ, стваралачка снага и понос једног Римљанина. — „Шта је добро“ питате ви, вели Ниче, „Храбар бити то је добро.“ — „Шта је доброг -— Све што појачава осећање моћи, вољу за моћ, саму моћ у човеку. Шта је рђавог — Све што долази из слабости) ИМ стога,

21) Толстој: У чему је моја вера, стр. 122.

3) Цит. по Г. 0. Петрову, Еванђеље и Живот, стр. 136 и 137.

25) пр. Бој | Младеновић, Проблем душевно живота, стр. 68. 2) Пит. по 8. Дуранту, Ум царује, у преводу Др. М. Ђурића, стр. 401 и 402