Učitelj

Филозофи-учитељи 361

уместо алтруизма који је израз личне немоћности, Ниче истиче егоизам који треба да је вођен једним вишим и племенити јим циљем.

Демократизам, социјализам израз су плебејске филозофије, по којој су сви људи једнаки и имају уста права. Место тога Ниче истиче начело индивидуализма и аристократизма, уверен да геније, а не маса, чини смисао историјског развитка.

Полет снага, неустрашимост, иницијатива, понос, одређују ново етичко стајалиште, које треба да је морал господара, херојски морал, за разлику од оног који проповеда: једнакост, самилост, смерност, понизност — одлике које карактеришу морал робова.

Херој или геније је највиша животна и историјска вредност, и зато задатак наш није у поправљању човечанства (оно јеу ствари, по Ничеу, једна апстракција), већ у произвођењу и јачању појединаца. „Не човечанство, него Натчовек је циљ, учи нас Фридрих Ниче.

Вредности које су досад покретале човечанство, изгубиле су животворно дејство. Свестан тога Ниче иступа као трагач нових вредности, и са заносом песника и творца религије говори он о потреби нових вредности, нових богова — јер стари су богови давно умрли, — и у Натчовеку налази смисао вишег индивидуалног и историјског живота. „умрли су сви богови, громко изјављује Ниче, сад хоћемо да живи натчовек.“ — „Ја вас учим натчовеку, вели Ниче, — „Човек је нешто што треба савладати. Шта сте ви учинили да бисте га свладалир 26)

Осећајући укалупљеност и устаљеност животних начела свога времена, које се канда стидело или бојало да превазиђе оно сувише људско у човеку — један од Ничеових есеја из године 1880 носи наслов: Људско сувише људско — Ниче осећа да само високи циљеви и надличне вредности чине живот достојним живљења.

„Ја волим велике презираче, јер су то они поштоваоци и стрелице чезнућа за другом обалом.“ — „Ја волим оне који не траже тек иза звезда разлоге да пропадну и да буду жртва: него оне који се жртвују земљи да би земља једном постала натчовекова.“ — „Време је да човек себи истакне мету; време је да човек засади клицу највише наде.“ — „Више него љубав према ближњем стоји љубав према најдаљем, и према будућем.“ 27)

Остављајући по страни питање, да ли се Ничеово учење у целини може примити или не, ми из наведених речи јасно видимо, да овај ретко несрећни геније сања о једној лепшој, бољој будућности човечанства; да се бори за један виши, пунији смисао живота, и да верује да је човек овакав каквога га данас видимо нешто што треба превазићи, савладати. „Што је велико на човеку,

5) МО нам. стр. 12 2) Н. н. м., стр. 404. 2 Н. н. м., стр. 404.