Učitelj

Поводом новог наставног плана и програма за осн. шк. 377

Да би се извршила потребна реорганизација наше школе, односно да би се омогућило стварање нове школе (наставни план и програм може само да омогући стварање, а не и да створи нову школу), потребно је било: „Досадањи наставни план и програм потпуно изменити, и при томе имати на уму ону народну: „Човек се учи док је жив,“ па и не помишљати да се у основној школи могу добити сва знања и све оно, што нам у животу може бити од потребе и користи. Исто тако треба имати на уму да је дечји мозак неразвијен и одвише нејак, да прими сву ону множину знања, обухваћених досадашњим програмом за основне школе, а од којих по нека чак и нама старијима недостају.““)

„Како од основне школе очекујемо да код наше деце образује и јединство свести, то се и приликом израде новог програма мора повести рачуна о томе. Градиво се не би смело да цепка на поједине предмете, као што је то досада чињено, а у случају да је извесна подела неопходна, онда обратити нарочиту пажњу да ова не иде на штету концентрације.“ 8)

Међутим, прелиста ли се само пажљивије нови наставни план. и програм увидеће се да и он обилује, „корисним градивом“ и као да у том погледу чак и предњачи испред старог, јер он, поред новог „кориснога градива,“ доноси и неке нове „корисне предмете“, на пр. „Општа привредна знања“ у Ш разреду.

Чак и самим законом о народним школама, на основу кога је и прописан овај нови наставни план и програм, предвиђен је предметни систем:). А сам тај предметни систем највећи је непријатељ концентрације градива, јер овакав наставни план и програм и није ништа друго, но, како вели С. Ј. Хесен: „прост збир поређаних и мало чим међу собом повезаних предмета, од којих је сваки посебице само прост збир знања и умења, која се морају усвојити“.“) „А, како Хесен даље примећује: „механичка изолованост предмета у старој школи довела је дотле, да су се и књижевност и цртање, исто као и ручни рад, предавали засебно независно од садржаја који су ученици усвојили из других предмета.“3)

Код оваквога стања ствари, концентрацију ништа не може спасти, па чак ни онај добронамерни и оправдани захтев, изражен у 5 44 Закона о народним школама, да се при изради наставног плана и програма мора водити рачуна 0 „начелу концентрације наставе и активном учешћу ученичком“.

„Само име наставног плана и програма захтева да се на његовој изградњи ради смишљено, по плану. Какав је то наставни план и програм кад он захтева да се између четири зида, затво-

2) Драг. Н. Јанковић: „Наша просветна зграда“ — у „Народној просвети“ бр. 50 од 8-УП-1928 год.

8) Драг. Н. Јанковић: исти чланак.

ђ „Закон о народним школама“ од 5-Х1-1929 год. — 5 42.

2) С. Ј. Хесен: „Основе педагогике“ стр. 107.

3) С. Ј. Хесен: „Основе педагогике“ стр. 116.