Učitelj

Поводом новог наставног плана и програма за осн. шк. 379

главни циљ. Напротив, ми смо непоколебљиво уверени да је баш овим промашен онај најглавнији циљ, ради кога је, тобож, и тај наставни план и програм створен и ради чега се и то наставно градиво обрађује. А баш то је оно највеће зло и најјачи разлог да се с наставним планом и програмом, у овоме и оваквоме облику што пре кида. На овај начин се сама настава, само наставно градиво, једно најобичније средство за остварење циља, извргло у нарочити, главни а често и једини циљ. А јасно је да овај и овакав циљ није себи поставила чак ни стара, традиционална школа. Још мање овај и овакав циљ меже бити прикладан новој, радној, активној школи.

И баш зато, из свега изложенога, следује јасан и логичан закључак: да је и овај нови, и формално и у суштини, скоро исти као и стари наставни план и програм. Новине и измене, које доноси нови наставни план и програм, а које требају да га разликују од старога, такве су природе и тако безначајне у овом погледу да се на основу њих ништа не може рећи што би ишло у прилог новога. Онај смањени број часова и обим градива неких наставних предмета фактички не претстављају ништа. Ово у толико пре што су на другој страни повећани и број часова и обим градива неких других наставних предмета. Уз то смањени број часова не стоји у сразмери с предвиђеним градивом из дотичних предмета, и зато, и поред тога што је, тобож, градиво из неких предмета редуцирано, умањено, опет се осећа преоптерећеност као и код старог наставног плана и програма -- ни за ово умањено градиво није довољан умањени број часова да би се наставно градиво обрадило онако како треба или бар како се захтева (случај на пр. с Историјом у Ш разреду).

Ни у погледу сређености и излагања наставнога градива, нови наставни план и програм није далеко искорачио испред старога. И ту се осећа неко лутање и нека неодређеност, и само зато се и могло десити да се при формулисању циља, задатка народнога језика једна те иста ствар три пута понавља. Ту је као циљ истакнуто: под 1) „да ђак добро разуме књижевни језик у говору и писању“; 2) „да научи јасно и с разумевањем читати и писати“ (као да ово није једно те исто с оним под 1);а под 3) „да научи правилно исказивати своје мисли“ (а јасно је као дан да се и ово садржи у претходним тачкама).

Далеко би нас одвело ако бисмо и покушали само да изложимо сва запажања и све примедбе своје, па зато прелазимо преко свега онога што није од битног утицаја по саму наставу штавише многе примедбе, и ако су у вези са самом наставом, морају да отпадну, да бисмо изложили оно што је принципијелно, начелно и од особите важности за боље решење питања наставнога плана и програма. Из тих разлога нећемо се задржавати ни око распореда наставнога градива на пр. из земљописа у Ш разреду“').

1) Види чланак г. Живојина Ђорђевића: „Земљопис у народној школи“ „Учитељ“ св. за јануар 1981 г, стр. 328—336.