Učitelj

446 Др. О. Каднер

где је у полу изгнанству провео шеснаест година. У 1871 години он постаје директор женске гимназије у Прахатицах, одакле је после годину дана добио за директора учитељске школе у Кутној Гори. Под његовом управом школа је добила дивну репутацију и заузела руководеће место међу чешким учитељима у покрету за препорођај отаџбине. У 1882 г. Линднер постаје први професор педагогике у обновљеном чешком Универзитету. Из простране области његовог литерарног рада у педагогици и школи, осим два дела о очигледној настави, долазе пре свега уџбеници психогије и логике за средње школе, који су доцније превођени на стране језике и много пута прештампавани, и „Увод у филозофију“, као допуна тих уџбеника. За време бављења у Кутној Гори израдио је делце о вишој педагошкој школи. Ту Линднер решава питање о вишем образовању мада неких изабраних учитеља. За овим брошуру (на немачком): „О врло великој оцени и механизацији дидактичког процеса“, буквар (по методу нормалних. речи) и „Рачун у сликама“. У исто време он је почео да издаје (у Бечу, на немачком) дела педагошких класика и педагошку енциклопедију, а тако исто и педагошки часопис „Редасосшт“, од кога је он учинио прво чешко повремено педагошко издање, које је око себе окупило боље стручњаке; напослетку, на исто. време односи се и његов уџбеник о општем васпитању и настави (прво штампан на немачком 1877 г., па онда на чешком 1878 Пе. Ји Наставнички рад на Универзитету толико га је апсорбовао, да му је недостајало времена за литерарно стварање. Од његовог литерарног наслеђа, његов ученик /. Клика (Јоз. КИКа) штампао је прво (1888) његово најбоље и најдубље дело „Педагогика на основи науке о развићу природном, културном и моралном“ (на немачки га је у !889 превео Пошип), па онда његова предавања на филозофском факултету (делом у часопису „Редасовтске Баг Педу“, делом у посебним издањима), а ситнији чланци педагошки и психолошки, растурени по разним часописима, од 1869—1884, издати су у зборнику у 1885 г.

У Линднеровом раду очигледно постоје два сасвим различита. периода. Пре свога доласка за професора Универзитета Линднер је остао, мада не слепи и ропски, веран присталица хербартијанства Цилеровог правца. После долази под утицај Спенсера и његовог еволуционизма и стара се да оснује нову природну и социјалну педагогику, ипак не раскидајући — што је сасвим природно везу са својим ранијим погледима. Зато у првом периоду, тј. у времену када је живео у Цељу и у Кутној Гори, Линднер прихвата без икаквог протеста Хербартове идеје о образовању детета, о могућностима, о границама васпитања, О помоћним педагошким наукама, о принципима морала, васпитној настави итд. Али. постоји и читав низ момената где се Линднер од самог почетка понаша критички и независно од Хербарта. Тако, на пример, он много више, него Хербарт 'цени физичко и естетичко васпитање, придаје већу пажњу очигледности у целокупној настави, не при-