Učitelj
450 Драг. Н. Јанковић
целокупнога соколскога система он је први у нас радио у правцу естетичко-васпитном. Напослетку, у овом периоду више се штампају радови из историје педагогике и школа (на пр. радови 30убка о Коменском, Дворскога „Записи о старим чешким школама“, радови из историје појединих школа или округа, успомене учитеља итд.).
ШКОЛСКА РЕФОРМА
Поводом новог наставног плана и програма за основне школе
— Од Драг. Н. Јанковића (Наставак) Ш
Пошто је напред утврђено да се нови наставни план и програм скоро ништа не разликује у суштини од старог, као и да не омогућује никакву нову школу, намеће се још питање: „Да ли нови наставни план и програм омогућује бар рад по принципима радне школе, као и да ли се, овакав какав је, може без тешкоћа реализовати с обзиром на данашње прилике и околности“»
На жалост, и на ово питање морамо дати негативан одговор.
Као што смо и раније напоменули, и нови наставни план и програм, и у суштини и формално, идентичан је са старим: и он изобилује и наставним предметима (има их и нових) и наставним градивом. Оно мало измена у смањивању броја часова и изостављању, односно додавању извесних методских јединица нису ни од какве битне вредности нити су од пресудног утицаја за сам ток наставе и наставни поступак. МИ зато и са новим наставним. планом и програмом, као год и са старим, морају, као и до сада, да натежу и учитељи и ученици, а поготову, ако се жели да спроведе неки нов наставни поступак. Нама збиља изгледа чудновато мишљење: да ће ове незнатне и површне измене, које доноси. нови наставни план и програм, или ови, у формалном погледу, само друкчије изражени циљеви и задаци појединих наставних. предмета (који у суштини опет остају исти), да ће то, велимо, моћи да утиче на сам наставни метод и омогући нешто ново, па чак и неку нову и друкчију школу од ове, што је данас имамо. | Наравно да у том погледу још и данас ствари стоје исто тако. као и пре 5—6 година, и ја слободно могу и данас да ПОНОВИМ. своје запажање, своју констатацију из 1998 године: „Према свему изгледа да је учитељ сматран као какав аутомат (да не кажем: што друго) или геније у коме су оваплоћени сви могући дарови и способности свих врста. Он је морао да буде и књижевник, и. свештеник, и историчар, и географ, и агроном, и певач, и цртач,