Učitelj

Принцић бројања у елеменшарној рачунској настави 459

"2. После палца долази кажипрст, итл.

3. Ово је мали, ово домали, итд.

4. Испред малог је домали прст, итд.

6) Прсти се само посматрају.

Сад се са ученицима утврди, да је палац први прст, кажипрст други, итд. И најзад вежбањима дође се до тога, да деца знају одмах рећи до кога прста досеже, кад се рецимо каже: 3, 4, 5.

За овај циљ врло је згодно да деца имају прстенове (алке) које се могу натицати на прсте леве руке. За број 3 узму се 3 таква прстена, па се један натакне на палац, други на кажипрст, а трећи на средњи прст. Резултат оваквога рада јесте: прстенови достижу до средњег прста. Кад се хоће да претстави два, онда прстенови достижу до кажипрста. Тако се поступи са 5, 4 прстена. Један прстен за број један узима се на послетку, јер се код њега не јавља јасно ни потреба ни суштина бројања. При овоме се мора пазити на облик говора.

Низови за бројеве могу да расту и да се смањују:

Помоћу прстију могу се бројати и куглице на рачунаљци на тај начин, што се на издвојене куглице ставе прсти у напред наведеном држању и онда се каже да куглице досежу до кажипрста или до средњег прста, итд. Може да се да један члан низа за бројање, па се каже: „Издвој у страну толико куглица, да досежу до средњег прста!“ Ради контроле ставе се прсти на куглице. Ова вежбања могу да се изведу и са цртама, крстићима и кружићима на школској табли, па онда са самим стварима и ученицима у разреду.

Бројање на прстима јесте старо колико и људски род. Њега употребљавају примитивни народи још и данас као средство за именовање бројева преко 5. Бројање на прстима састоји се у бројању прстију обеју руку. Такве народе Тапск“) назива народима који се још увек налазе на ступњу бројања прстију. Првобитни називи бројева, вели 7анк нису били никакве речи, већ само видни предмети, прсти. Неки народи бројали су само прсте леве руке, а десном руком су одбројавали и уређивали, зато су морали да понављају 5 више пута. Кад су ови народи доцније доспели дотле, да бирају речи за именовање бројних претстава, они су то чинили до 5, те се каже да су бројали по петшичном систему. Други пак народи, и то већином способни за образовање, узели су као низ за бројање прсте на обема рукама и тако су доспели до десешичног система. А то је бројни систем свих културних народа. — Други народи опет отишли су у овоме још и даље, те су као низ за бројање поред прстију обеју руку узели и прсте на ногама, те су тако доспели до 20. Ово се дешавало свакако у пределима и времену, кад су људи ишли голи и то се назива двадесешични систем. Али је овај систем рачунања непрактичан у првом рачунању и уопште, те је на ступњевима развитка народа потиснут од десетичног система. У свима овим случајевима

1) Тапск, СезсћасћиНсћес Зригеп уоп дег Епуећипо дег ХДаћђевте,