Učitelj

518 Д. Димитров

го више има да рачуна са његовим националним особинама. Јер, поред добијања форми и моћи за њихово одржавање, индивидуа носи у себи не само дух наследства, већ трпи утицај и своје околине. У личним особинама као и у националним има позитивних и негативних страна, страна која треба или да се пооштре и сачувају, или треба да буду искорењене. Наш народ има дубоких црта у своме карактеру, које треба проучити и имати иху виду при изналажењу форми за наш васпитни систем. Наш народ је у повоју развића, у своме карактеру он носи многе оштре особине дечије психе.

Љубав према својини је једна од најважнијих црта бугарског националног карактера. Овоме осећању треба приписати у највећој мери пословну истрајност Бугарина, кад је на сопственом послу, као и невероватну лењост кад ја на општем послу; на том осећању почива његова штедљивост и трезвеност; на томе се заснивају и многобројни породични скандали при деоби очевине.

Друга карактерна црта у Бугарина је велико прецењивање својих особина, а потцењивање туђих. Ова црта особито је упадљива код наше интелигенције. Велика мржња међу нашим писцима, уметницима и музичарима, наша политичка поцепаност и несугласице — све је то. резултат самопрецењивања. Производ тога осећања јесте велика завист и злоба, која дави Бугарина и неда му да са радошћу гледа успехе својих ближњих и да им помаже.

Окорелост п жестина према слабима, сервилност према силнима, оскудица саосећања према другима, као и велика колебљивост и подмуклост — све се то запажа као доста рељефно развијено у Бугарину. Његова тврдоглавост и упорност, његово бунтарство, то су исто тако изрази инфантилности у развоју његове психе.

Све те карактерне црте развијене су не само у широкој народној маси, већ и код саме интелигенције. То све показује колико су постојани елементи националног карактера. Њихово преваспитавање треба да буде уистини задаћа наше школе. За успех у томе потребни су: упорни и строги плански утицаји на редове покољења.

Националност прелази на покољена и са својом општом матшеријалном и духовном културом. Нашавши се усред једне културне средине, васпитаник апсорбује њене интелектуалне и естетске тековине и погледе и њима се богати. Њихов значај је важан предуслов за развитак васпитаника. Као што плодна њива, богата сољу, обилато храњи растиње посејано на њој и даје му могућност да расте и да се развија, тако и национална култура даје обиље својих тековина покољењима и уздиже их све више и више. Напротив — бедна култура даје и сувише мало и цео доцнији посао на путу интелектуалног и естетског уздизања деце оставља школи.

Национални плеали. — Народна прошлост и будућност, народна страдања и тешкоће, народни погледи и идеали, исто тако

ла У|_____---