Učitelj

Националне особине у васпитању 519

проистичу из атмосфере народног живота и покољења их примају заједно са ваздухом родне груде. Национализам и шовинизам могу да се створе и вештачки, али они су обично творевина непознатог уживљања поколења у тегобе и идеале народа.

У епоси пре ослобођења, школа је нарочито утицала на васпитанике и као нужно гајила мржњу како према Турчину и Грку, тако и стремљење ка слободи Бугарина. Посведневне тешкоће и борбе стварале су ово најбоље. У току времена, пак, ове се тешкоће заборављају, национални погледи мењају свој праваци често пута од непријатеља претворе други народ у пријатеље. Логика животних потреба разликује се од логике историске прошлости и слепих осећања. Ето, у чему би била грешка школе ако гаји национални шовинизам и мржњу према другом народу. Ако су у прошлости народи стварали своје благостање на подлози ропства и експлоатације својих суседа, данас се благостање народа заснива на њиховој узајамности и братству. Мењају се народни погледи, мења се и национализам покољења. Мења се, пак, само форма националних осећања, форма у којој она траже своје остварење. И у једном и у другом случају, национално самољубље и стремљење ка националној самосталности пи животу остаје и потхрањује покољења.

И у том погледу ми смо данас на прекретници. Из фазе националне мржње, идемо ка националној узајамности. Услед тога и општи национални осећај преживљује кризу. Васпитању претстоји веома важна улога да помогне што лакши прелаз националног осећања из једне форме у другу, пазећи да у том прелазу не изгуби ништа од своје снаге и свога сјаја.

Превела Љубица Т. Димитријевинка

Према двојакој природи човековој, индивидуалној и друштвеној, и васпитање је двојако, једно је психолошко а друго социјално. Оба су нераздвојна и стоје једно спрам другог као средство и цељ, узрок и последак. Индивидуално је васпитање основа социјалном а оба се врше тиме што ће се поставити индивидуални организам у такве прилике, како природне уопште тако и социјалне, из којих ће по законима бића свог асимиловати само оне елементе, који ће, уткани у нашу природу, давати резултате који годе постављеним цељима не само индивидуе но и народа, а кроза њ и човештва. Према томе реч васпитање или има свој приправнички значај или га нема никако.

Милош Миловановић