Učitelj

646 ___ Сергије Хесен

задржавајући се на појединостима и на питањима која се не односе на суштину педагошког питања, као што је на пример фонетички карактер чешког писања за разлику од етимолошког карактера енглеског и француског писма, а да не говоримо о маси ситница које пре уносе забуну него што питање јасно објашњавају.

Из таквог схватања глобалног метода следују врло многи закључци за правилну организацију почетне наставе читања. Пре свега штампана реч мора постати живи елемент не само на „часу“ читања, већ у свима школским околностима деце, оруђе њиховог социјалног живота и њихових игара (речи — реченице не на табли, не на таблицама у рукама учитеља, не само у буквару, но и на вешалицама, на орману, на столу, испод дечјих цртежа, колекција итд. у облику имена сопственика ствари, имена ствари, кратких реченица са заповестима и правилима итд.). Познато је, да тамо где штампана реч прожима собом сву атмосферу дечјег живота (у дечјој соби интелигентне породице и где има писмене старије деце), дете научи да чита без икаког метода, много пре него што приступи настави читања. Већ у дечјем врту жели се дати детету — не слова и речи, сачувај Боже! — но претходна вежбања у „цртању,“ „штриховању“, која Монтесори сматра за физиолошку · претпоставку процеса писања. Најелементарнији разред не сме бити организован по типу школе, већ по типу дечјег врта, или, тачније, као прелаз од дечјег врта на школу, и деци мора бити остављена могућност да се играју словима и речима наштампаним на табли. У овом раду смело се могу искористити нека „занимања“ по типу Монтесори и (текст) слог од речи, који се упо- · требљава у англо-американским „иМап! зсћоојз“ и: белгиским и швајцарским сја55е5 епјапшпез“). Укратко речено, увођење глобалног метода значи преуређење целокупне традиционалне структуре „елементарног разреда,“ а никако замену једнога буквара другим. Да се овоме у значајној мери можемо приближити и то без великих спољашњих потреса, у то сам се недавно уверио приликом своје посете неких обичних (чак „црквених“) школа у Словачкој, у којима се глобални метод у напред развијеном смислу примењује са великим успехом. У извесној мери он означава отказ од сваког метода у настави дечјег почетног читања, а замену „метода“ нечим сасвим другим и отклањање самог спора о „најбољем“ методу, спора чију је неплодност тако оштро показао још пре три четврти века Лав Толстој. У сваком случају у изразу „глобални

#) Упореди, на пример, познату књигу Кобет Роштепх е, Етше Маграсттаг, Грарргеп Иззаре де Та Тесшге раг ја тетоде гјобаје. Оепетуе, 1930. Монтесори са својим методом почетног читања и писања није показала никакав утицај на спор о глобалном методу у Чехословачкој, очевидно због тога што је Монтесори реформисала дечји врт, а наставу читања и писања пребацила у основну школу. Зато су чешке Монтесориевке прихватиле од М. све, осим тога у њеном „методу“, чему ни сама М. не придаје велико значење, а методичари основне школе не сматрају за потребно да се баве оним што не долазе у њихов домен. Но да би се избегли неспоразуми ја ћу и овде изјавити да нисам присталица Монтесори, већ да се у Русији, Пољској, Немачкој и Италији сматрам као најоштрији критичар њенога „метода.“